ВЕСОВИЋ, Војислав

ВЕСОВИЋ, Војислав, бригадни генерал судске струке (Неготин, 13. V 1869 – Београд, 23. III 1962). Гимназију је завршио у Београду (1889), а потом и Правни факултет Велике школе (1889–1893). У војску је примљен септембра 1893. као судски официр. Ради стручног усавршавања, био је у Француској током 1899. За потпоручника је произведен 1893, поручника 1897, капетана II класе 1900, за капетана I класе 1902, мајора 1906, потпуковника 1912, пуковника 1918. и генерала 1923. Пензионисан је 1929. Био је референт за војно судство команде Дунавске дивизијске области, потом је служио у Дринској дивизијској области (1898). Од 1900. до 1904. обављао је разне административне дужности у Судском, Општевојном и Економном одељењу Министарства војног. Затим је служио у управи Београдског гарнизона (1904–1906). Следеће четири године био је референт судства у Тимочкој, па у Дунавској дивизијској области. Стални судија Великог војног суда постао је 1911. Поред те дужности, за време ратова 1912–1918. био је референт судства Друге армије. После I светског рата, 1919. постављен је за специјалног војног иследника за бољшевизам са седиштем у Загребу. Следеће године постаје начелник војносудског одељења IV армијске области у Загребу, где остаје до пензионисања. Најзначајнију улогу у каријери имао је у време Солунског процеса, када је обављао дужност државног тужиоца. Припремио је оптужницу против вођа тајне организације „Уједињење или смрт" за организацију и извршење наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. Није успео да пронађе материјалне доказе за ову оптужницу, него ју је засновао на изјавама наводних сведока. Одликован је Карађорђевом звездом IV степена, Орденом Белог орла IV и V степена, орденима Светог Саве IV и V степена, медаљом за војничке врлине, Крстом милосрђа, Албанском споменицом и пољским орденом Полонија реститута III степена.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1894–1914.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ж. Живановић, Пуковник Апис, Бг 1955; Сто година Друге београдске гимназије 1870-1970, Бг 1970; М. Бјелајац, Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1921, Бг 1988; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918–1941, Бг 2004.

Ђорђе Ђурић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)