ВЕЛИКА ВЛАХИЈА

ВЕЛИКА ВЛАХИЈА, средњовековна област у Грчкој. Назив Велика Влашка (Megavlh Blaciva) / Влахија први је употребио византијски историчар Никита Хонијат почетком XIII в. Према речима Хонијата, после пада Цариграда 1204, облашћу „тесалијски Метеори ... која се сада назива Велика Влашка" самостално је владао неки неименовани господар, који је највероватније био западни ритер. Пошто Хонијат на истом месту изричито каже да је источним, приобалним градовима Тесалије, Алмиром и Ларисом, владао маркиз Бонифације Монфератски, господар Солуна, онда је јасно да је Хонијат под Великом Влашком могао подразумевати само западну и северозападну Тесалију. Велика Влашка се потом помиње у још само три извора XIII в. (Г. Акрополит, један манастирски документ, Н. Григора), али у њима означава Тесалију у целини. У бројним изворима XIV и XV в. назив Влашка се такође користи као синоним за Тесалију (нпр. у титулатури цара Душана: imperator Raxie et Romanie, dispotus Larte [тј. Арте] et Blachie comes). Међутим, и назив Влашка, слично као и Велика Влашка, првобитно се односио само на један део Тесалије. У путопису Бенџамина од Туделе (1160) Влашка је планинска област Отрис у јужној Тесалији, између градова Ламије, Домока и Алмире. Иста област је у два каснија извора – хрисовуљи цара Алексија III Анђела (1198) и латинском документу Partitio Romanie (1204) – поменута као административна јединица (Provintia Blachie). У XV в. Тесалија се назива и Влашка у Хелади, очигледно да би се разликовала од Влашке у данашњој Румунији, која се у изворима јавља од XIV в. Тесалија је добила име (Велика) Влашка зато што су у њој живели претежно Власи, романизовани номадски народ, за који се претпоставља да се под притиском германских и аваро-словенских миграција доселио у Тесалију из доњег Подунавља. Међутим, прве вести о њима потичу тек из XI в. Осим у Тесалији Власи су живели и у Македонији и западној Грчкој. Позни извори помињу Малу Влашку у Етоло-акарнанији. Тај назив објашњава настанак назива Велика Влашка, као и назива Горња Влашка, која се налазила северно од Етолије. У српским изворима Тесалија се помиње као „земља влахиотска". Ратујући против Византије и после 1284. краљ Милутин је са својом војском опустошио „државу земље влахиотске", вративши се отуда са богатим пленом, пише архиепископ Данило II.

ЛИТЕРАТУРА: G. Cr. Souvlh", „Blaciva – Megavlh Blaciva – hJ ejn JEllavdi Blaciva", у: Gevra" jAntwnivou Keramopouvlou, jAqhvna 1953; G. C. Soulis, „The Thessalian Vlachia", ЗРВИ, 1962, 8/1; Б. Ферјанчић, Тесалија у XIII и XIV веку, Бг 1974; A. Staurivdou-Zafravka, „Megavlh kai Mikrhv Blaciva", Trikalinav, 2000, 20.

Дејан Џелебџић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)