ВОЈНИ МУЗЕЈ

ВОЈНИ МУЗЕЈ, установа културе војске југословенске и српске државе која је основана 23. VIII 1878. Указом кнеза Милана Обреновића одређено је да прикупља, обрађује, чува, излаже и публикује предмете из историје српске војске, државе и ратовања уопште. Прва стална изложбена поставка уређена је у Горњем граду Београдске тврђаве, у адаптираној згради поред Римског бунара. Отворио ју је дан после крунисања 22. IX 1904. краљ Петар I Карађорђевић. Учешћем на великој Балканској изложби у Лондону 1907. В. м. се са око сто експоната први пут представио у иностранству. Балкански ратови успорили су развој музеја, а I светски рат га је прекинуо. Погођена гранатама немачких топова, зграда Музеја је разорена, а евакуисани предмети опљачкани су крајем 1915. и однети у Бечки и Пештански музеј. Још током борбених дејстава на Солунском фронту, наређењем министра војног од 1917. почело је прикупљање предмета за обнављање В. м. Предмети који су прикупљени током рата чувани су у Микри код Солуна, а они прикупљени после рата у Артиљеријско-техничком заводу у Крагујевцу. Разрушени Београд и недостатак простора за смештај В. м. онемогућили су рад и отварање нове сталне поставке. Уредбом о образовању В. м. у Београду од 1934. краљ Александар I Карађорђевић дао је законску основу обнављања Музеја у Краљевини Југославији. После интензивног прикупљања предмета и преуређења две зграде и помоћних објеката за потребе В. м. сталну изложбену поставку отворио је кнез Павле Карађорђевић 20. IV 1937. Бројни дарови и откуп музејских предмета убрзо су довели до недостатка простора за њихов смештај и излагање.

Планови за израду нове, наменске зграде за В. м. и богаћење збирки прекинути су новим ратом. У току Априлског рата 1941, током окупације и ратних дејстава за ослобођење Београда 1944, поново су оштећени објекти В. м., а музејске збирке опљачкане. Музеј је после рата био сиромашнији за преко 2.500 предмета. Нестале су скоро комплетне збирке династија Карађорђевић, Обреновић, Петровић, руске Регалије и многи други драгоцени предмети. Делатност В. м. у годинама након завршетка II светског рата огледала се у утврђивању ратне штете, прикупљању предмета и прилагођавању сталне изложбене поставке новом времену и идеологији. Иако је Одељење НОБ отворено маја 1946, а крајем године у другој згради изложен материјал којим је приказана историја народа Југославије све до 1952, вршене су сталне измене у поставци. После адаптације зграда и уређења изложбене поставке, 1. маја 1952, отворено је одељење „Стварање ЈНА", а 1. VII исте године и одељење „Ратна историја народа Југославије". У новој поставци предност је дата НОР. Трајно решење за Музеј нађено је 1956, уступањем зграде Војно-географског института за његове потребе. Адаптација зграде и уређење нове поставке завршени су 1961, када ју је 20. октобра отворио председник Републике, Јосип Броз Тито. У 52 сале било је изложено преко 3.000 предмета, а у екстеријеру стотинак артиљеријских оруђа и тенкова. Поставку музеја је током наредних деценија годишње разгледало 100.000--150.000 посетилаца, па је В. м. био најпосећенија музејска установа у Југославији.

Активност музеја током 70-их и 80-их година ХХ в. била је усмерена на организовање великог броја изложби, које су гостовале у бројним градовима Југославије и у иностранству. Као централна матична музејска установа у ЈНА, В. м. је пружио стручну и материјалну помоћ у формирању Спомен-соба у јединицама и установама ЈНА и уређењу музејских поставки посвећених догађајима из НОР. Издао је велик број каталога, водича и монографија, а од 1954. издаје стручни часопис Весник. У депоима В. м. чува се преко 35.000 предмета, а у фото-архиви преко 100.000 негатива и фотографија. Ратни сукоби на простору Југославије (1991--1995), терористичка дејства ОВК на Косову и Метохији (1998--1999) и НАТО агресија на СРЈ 1999. утицали су да музејске збирке буду увећане стотинама нових предмета и хиљадама фотографија и филмова.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Прибаковић, „Војни музеј ЈНА", ГМГБ, 1954, 1; И. Чејван, „Нова поставка Војног музеја ЈНА", ГМГБ, 1961, 8; Д. Самарџић, „Отварање Војног музеја 1904", Весник Војног музеја, 1974, 19-20; А. Радовић, П. Лажетић, Војни музеј 1878--2000, Бг 2000.

П. Лажетић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)