ВАСПИТНО-ПОПРАВНИ ДОМОВИ

ВАСПИТНО-ПОПРАВНИ ДОМОВИ, интернатски уређене установе под надзором правосудних органа, основане ради спровођења заводских васпитних мера према малолетним учиниоцима кривичних дела. Упућивање у в. д. представља најстрожу врсту васпитних мера према малолетним преступницима (друге две су мере упозорења, односно усмеравања и мере појачаног надзора). Поред упућивања у в. д., у оквиру заводских васпитних мера изриче се и мера упућивања у васпитну установу. У опредељивању између ове две заводске мере суд узима у обзир узраст, природу и тежину почињеног дела, као и претходно понашање и својства личности малолетника. Организовани напори заједнице у Србији усмерени на решавање питања младих са поремећајима у друштвеном понашању потичу из XIX в. Још у доба устаничке Србије спонтано су се појавили „душепопечитељи" или „надзиратељи јавног морала" који су се бавили и васпитно запуштеном младежи, а скоро истовремено, већ 1808, Правитељство је морало да се позабави самохраном децом по београдским сокацима. У Топчидеру 1869. почиње да ради Школа за малолетне сужње, која касније постаје Школа за малолетне осуђенике, а прихвата и неосуђивану децу скитнице.

Данас је општеприхваћен став да се, кад год је могуће, предност даје ванинституционалним мерама, а да се заводски третман одређује само за малолетне преступнике чији останак у дотадашњем окружењу не би допринео ресоцијализацији, те је потребно њихово измештање у нову средину. У васпитне установе, које припадају мрежи установа социјалне заштите, поред кривично одговорних преступника (што значи старијих од 14 година), упућују се и млади који нису кривично одговорни уколико су починиоци кривичних дела или им понашање озбиљније одступа од уобичајених друштвених норми. Они у заводима за васпитање деце и омладине, који постоје у Београду, Књажевцу и Нишу, могу да остану између шест месеци и две године. Ове установе обезбеђују збрињавање, васпитање и образовање, стручно оспособљавање и здравствену заштиту младима са поремећајима у понашању. Са штићеницима непосредно раде васпитачи (најчешће специјални педагози) и стручни сарадници (психолог, педагог, социјални радник). Васпитни рад се планира у складу с општим принципима ресоцијализације, што подразумева рад по васпитним групама, поштовање дневног распореда активности, образовање, слободне активности и др.

У в. д. упућују се кривично одговорни малолетници према којима је потребно применити појачане мере надзора и специфичне програме васпитања у строжим и контролисаним условима. Једини в. д. у Србији налази се у Крушевцу. Основан је 1947. и прима омладину оба пола узраста од 14 до 18 година, а у одређеним случајевима и до 21. године. Мушка и женска одељења су раздвојена, а време боравка, које износи између шест месеци и четири године, утврђује се судском одлуком. Уколико се понашање малолетника поправи, суд може донети одлуку о његовом ранијем отпуштању. Штићеници који током боравка постану пунолетни смештају се у посебно одељење. Дом има пет служби од којих су, са аспекта ресоцијализације малолетника, најзначајније служба за третман и служба за обуку и упошљавање. Основни задатак ове установе усмерен је ка ресоцијализацији и реинтеграцији малолетника у друштвену заједницу, а остварује се кроз васпитно-корективни рад, медицински и психолошки третман, образовање и професионално оспособљавање, као и разноврсне културно-уметничке, спортске и радно-техничке активности.

ЛИТЕРАТУРА: М. Миловановић, Центри за социјални рад и школе у примени Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Бг 2011.

Вера Спасеновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)