ВУКМАНОВИЋ, Светозар Темпо

ВУКМАНОВИЋ, Светозар Темпо, правник, политичар, народни херој (Утрг у Подгору, Црмница, 14. VIII 1912 -- Режевићи код Петровца на мору, 6. XII 2000). Завршио Правни факултет у Београду (1935). Због учешћа у штрајковима и демонстрацијама више пута је хапшен и затваран. Члан СКОЈ постао је 1932, а КПЈ 1933. У лето 1935. радио је у Црној Гори на формирању партијских организација (Будва, Свети Стефан, Петровац, Режевићи и друга села Паштровића). Као члан МК СКОЈ за Београд био је од јесени 1935. поново ангажован у политичком раду са студентима и радницима у Београду и организовању штрајкова. После одслужења војног рока, 1937. је у Црној Гори радио на обнављању партијских организација и деловању КПЈ кроз синдикате а у селима у оквиру Странке радног народа. Почетком 1938. вратио се у Београд, где је радио као адвокатски приправник. У току 1939. кооптиран је у Покрајински комитет КПЈ за Србију. Као инструктор ЦК КПЈ током 1939. деловао је на простору југа Србије и Македоније, а потом је преузео технику Централног комитета и организацију штампања партијског материјала. Као делегат ЦК КПЈ учествовао је 1940. на Покрајинској конференцији КПЈ за Македонију и на V земаљској конференцији КПЈ у Загребу.

Присуствовао је седници Политбироа ЦК КПЈ у Београду 4. VII 1941, на којој је донета одлука о почетку оружаног устанка у Југославији. По налогу Јосипа Броза упућен је у БиХ да организује оружану борбу. Учествовао је на саветовању највиших војних руководилаца НОП Југославије у Столицама код Крупња 26. IX 1941, када је постављен за команданта Главног штаба БиХ и изабран за члана Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Учествовао је на конференцији 16. XI 1941. у Власеници, на којој су присуствовали сви команданти и командири четничких и партизанских батаљона и одреда, а која је сазвана да се изнађе начин за међусобну сарадњу. У БиХ је остао до краја 1942. По одлуци ЦК КПЈ и Врховног штаба послат је на политички рад у Македонију са задатком да организује и ојача партијска руководства, помогне оживљавање оружане борбе и организовање крупнијих партизанских јединица. У Скопљу је од фебруара 1943. до новембра 1944. формирао ново партијско руководство и Главни штаб Македоније, а ради координације борбених активности и партијских контаката одлазио је у Бугарску, Албанију и Грчку.

После ослобођења Југославије обављао је дужност начелника Главне политичке управе ЈА, руководио контраобавештајном службом (КОС), војним судством и тужилаштвом. Централни комитет поверио му је и руковођење партијским организацијама у војсци. Од 1948. до 1953. био је министар рударства у влади ФНРЈ, председник Савета за енергетику и екстрактивну индустрију Владе ФНРЈ, председник Савета за индустрију владе ФНРЈ и председник Привредног савета СИВ. Од 1954. до 1958. обављао је дужност потпредседника СИВ-а, а од 1958. до 1967. председника Централног већа Савеза синдиката Југославије. Био је члан Извршног одбора СУБНОР Југославије и члан Савезног одбора ССРНЈ до јуна 1966. Биран је за посланика Савезне скупштине свих сазива (1945--1969). На V конгресу КПЈ 1948. изабран је за члана ЦК КПЈ, 1952. за члана Извршног комитета СКЈ, а од октобра 1966. био је члан Председништва ЦК СКЈ. Био је члан Савета Федерације и Савета за народну одбрану. Аутор је више књига и бројних прилога у домаћим и страним листовима и часописима. Одликован је Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде са златним венцем, Орденом заслуга за народ са златном звездом и другим.

ДЕЛА: Шест година Југословенске армије, Бг--Зг 1948; О народној револуцији у Грчкој, Зг 1949; Економски проблеми Југославије, Бг 1954; Актуелни проблеми међународног синдикалног покрета, Бг 1962; Проблеми пољопривреде, Бг 1964; Привредни развој и социјалистичка изградња, Бг 1964; Актуелни проблеми интеграције, Бг 1965; Економске законитости и радничко самоуправљање, Бг 1966; Путеви развијања самоуправљања, Бг 1967; Stalin in Јugoslavija, Ljub. 1969; Револуција која тече, I--II, Бг 1971; Борба за Балкан, Зг 1981; Револуција која тече, I--IV, Зг 1982; Борба за Балканот, Ско. 1982; Писма из Режевића, Бг 1983; Мемоари, кампања или полемика, Бг--Зг 1985.

ИЗВОР: Б. Петрановић, М. Зечевић, Југословенски федерализам, I--II, Бг 1987.

ЛИТЕРАТУРА: Лексикон НОР-а и револуције у Југославији 1941--1945, II, Бг 1980; Народни хероји Југославије, II, Бг 1982; Историја Савеза комуниста Југославије, Бг 1985.

П. Лажетић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)