ВИСАРИОН

ВИСАРИОН, митрополит херцеговачки (?, средина XV в. – Тврдош?, после 1517). Значај херцеговачке епархије био је велик после пада Херцеговине под турску власт. В. је 1509. наредио монаху Марку Требињцу да препише октоих, у манастиру Богородичиног успења (Тврдош код Требиња). Било је то у време архиепископа Јована, тј. у време када на челу Српске цркве није било патријарха, али су извесну обједињујућу улогу имали митрополити у чијој је епархији била Милешева са гробом Св. Саве. Њени митрополити називају се у српским изворима „предржатељи престола Светог Саве". В. и архиепископ Јован обновили су Тврдош три деценије по турском освајању ових крајева. Овим су дали пример и охрабрили остале монахе и свештенике да обнављају манастире и парохијске цркве. Већ 1510. В. је успео да за 30 дуката ангажује дубровачког сликара Вице Ловровог да Тврдош ослика „more graeco", тј. на византијски начин. Схватајући значај живописа по храмовима, послао је монаха Марка да учи сликарство код дубровачког сликара Матка Миловића. То објашњава како је Марко, преписујући октоих, урадио и минијатуре у њему. У његово време 1517. преписао је поп Радовац један минеј у Грахову.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: З. Кајмаковић, Зидно сликарство у Босни и Херцеговини, Сар. 1971; Историја српског народа, III/2, Бг 1994; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)