ВЕЛЕСНИЦА

ВЕЛЕСНИЦА, село у источној Србији, у Кључу, на обали Дунава, 17 км јужно од Кладова. На западној ивици села је магистрални пут Кладово–Неготин. Насеље је збијеног типа, уз обалу Дунава, на 55 м н.в. Део насеља је измештен на више терене после градње хидроцентрале „Ђердап II" 1987. Издужено је уз реку, а улице имају мрежаст распоред. В. се помиње од 1530/31. Током последње две деценије XX в. село је захватила депопулација највише због одласка на рад у иностранство. Године 1981. било је 795 становника, 2002. 265, а 2011. 215 (89,8% Срба и 3,7% Влаха). У пољопривреди је радило 52,5% активног становништва. У селу су црква и четвороразредна основна школа.

Србољуб Ђ. Стаменковић

На самој обали Дунава, у В. је, на потесу Доња страна почетком XX в. откривено вишеслојно археолошко налазиште са културним слојем дебљине преко 3 м. Систематски је истраживано 1980–1984. у оквиру заштитних радова поводом изградње хидроцентрале на Дунаву код Кусјака, који су отворили површину од близу 1.000 м². Утврђено је постојање насеља из неолита (старчевачка култура), енеолита (култура коцофени), средњег и касног бронзаног доба и старијег гвозденог доба (групе дубовачко-жутобрдска, гава, остров, басараби), затим млађег гвозденог доба (Дачани), као и римског и средњовековног периода. Највеће и најзначајније насеље припада старчевачкој култури, са неколико стамбених хоризоната и обиљем покретног материјала – керамике, предмета од кости и камена, међу којима се истичу два камена жртвеника, слична онима у Лепенском Виру. У насељу су нађена и три гроба – два појединачна и групна гробница са пет целих и два фрагментована скелета. Најстарији гроб у гробници, дечји, био је у седећем положају, док су остали били згрчени. Хронолошки, насеље је настало у развијеној фази старчевачке културе али је трајало дуго и једним делом било истовремено са винчанском културом. Каснија насеља мањег обима илуструју на најбољи начин периоде када је подручје Кључа било насељено. Међу њима треба истаћи веће средњовековно насеље са хоризонталном стратиграфијом, које је трајало у континуитету од VII до XV в. и дало доста непокретног и покретног материјала. У насељу је откривено више хлебних пећи, од којих је посебно занимљива група од пет кружно распоређених пећи.

Растко Васић

У току сондажних истраживања на локалитету Доња страна (1980–1981) у приобаљу су откривени остаци средњовековног насеља дугог трајања, које није коришћено континуирано.Најстарији трагови, откривени на падини и заравњеном платоу, датовани су у раздобље VIII–IX в., према налазима керамичких посуда обликованих рукама, од глине грубе структуре. На нижим падинама, уз саму обалу, констатована су два нивоа становања. Старији ниво, оквирно датован у раздобље X–XI в., одређен је претежно на основу културног слоја и уломака керамичких посуда, украшених водоравним и таласастим урезима који се у појединим случајевима преклапају. Највише стамбених објеката – брвнара и највећа количина материјала припада хронолошки најмлађем насељу на овом простору, из раздобља од XIII до средине XV в. Са овог налазишта потиче налаз фибуле са људском маском на стопи, за коју се сматра да је словенске провенијенције.

Весна Бикић

ЛИТЕРАТУРА: Р. Васић, С. Ерцеговић Павловић, Д. Минић, „Велесница", ЂС, 1984, 2; Р. Васић, „Compte-rendu des fouilles du site préhistorique de Velesnica", ЂС, 1986, 3; С. Ерцеговић Павловић, Д. Минић, „Site d'habitation médiéval à Velesnica", ЂС, 1986, 3; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; R. Vasić, „Velesnica and the Lepenski Vir culture", у: The Iron Gates in Prehistory, Oxford 2008.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)