ВЕЛЕСКА ЕПАРХИЈА

ВЕЛЕСКА ЕПАРХИЈА, јавља се први пут крајем XVI в. као део Пелагонијске митрополије. Велес, град на улазу Вардара у Велеску клисуру, помиње се у II в. пре Христа, а познат је као раскрсница путева и трговачко средиште. Велеско поље обухвата предео око Велеса са обе стране Вардара и у сливу Вардарових притока Бабуне и Тополке. Повељом цара Василија II Бугароубицe 1018. Велес и Прилеп припали су Пелагонијској митрополији у саставу Охридске архиепископије. Тако је остало и у време српске власти. У XVII в. Велес је издвојен као посебна епархија и директно потчињен Охриду. Епархија је постојала и после укидања Охридске архиепископије (1767). Када је 1872. основана егзархија за словенске народе у Турској, Бугари су успели да у Велесу поставе бугарског епископа, који је за време руско-турског рата 1877–1878. напустио епархију, али се 1890. вратио. Међутим, егзархија је већ била изгубила углед и Срби су је напустили тражећи епархију за себе, али је Цариградска патријаршија спојила Велес са Дебром у Велеско-дебарску епархију. У литератури се понекад јавља и назив Велешка епархија.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)