Прескочи до главног садржаја

ВАЛДЕЦ, Рудолф

001_Rudolf-Valdec.jpgВАЛДЕЦ, Рудолф, вајар (Крапина, Хрватска, 8. III 1872 Загреб, 1. II 1929). Обртну школу завршио је у Загребу 1889, док је студије вајарства похађао у школама и академијама у Бечу (18901894) и Минхену (18911894). Студијски је боравио у Италији, Русији, Немачкој и Француској. Од 1895. вајао је у свом атељеу у Загребу, где је и предавао на Умјетничкој академији (19081919). Дописни члан Југославенске академије постао је 1919, а редовни 1924. 002_Rudolf-Valdec-spomenik-kralju-Petru-Zrenjanin.jpgДелећи идеале југословенства, 1904. извео је бисту краља Петра и изложио је на Трећој југословенској уметничкој изложби 1908. у Београду. На конкурсу који је расписала Београдска општина 1911. добио је поруџбину за скулптуру Доситеја Обрадовића. Споменик је постављен 1914. на улазу у Калемегдан, преко пута хотела „Српска круна" (данас у Академском парку). Поводом венчања краља Александра Карађорђевића и краљице Марије В. је 1922. израдио свадбену плакету у 40.000 примерака у стилу закаснеле сецесије. На изложби у Официрском дому следеће године изложио је бисте краља Александра, краљице Марије и краља Николе. У Великом Бечкереку (Зрењанину) 1924. поставио је коњаничку статуу краља Петра. На постаменту су се налазили рељефи Велики петак (краљ на воловској запрези при повлачењу српске војске) и Цвијетна неђеља (улазак краља у Велики Бечкерек) као метафоре страдања и васкрсења српског народа.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић Гај, И. Суботић, Медаље и плакете из збирке Народног музеја и дела савремених скулптора, Бг 1981; М. Тимотијевић, „Херој пера као путник: типолошка генеза јавних националних споменика и Валдецова скулптура Доситеја Обрадовића", Наслеђе, 2001, 3; Т. Чешка, Скулптура: каталог збирке Историјског музеја Србије, Бг 2009.

Игор Борозан

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)