ВОЈНОВИЋ, Иво

ВОЈНОВИЋ, Иво, књижевник (Дубровник, 9. X 1857 -- Београд, 30. VIII 1929). У Загребу студирао права. По дипломирању, службовао је у Загребу, Крижевцима (1884) и Бјеловару, Задру (1890), Дубровнику (1891) и поново у Задру (1898). Од 1903. до 1907. био је котарски поглавар у Супетру на Брачу, од 1907. драматург Хрватског земаљског казалишта у Загребу, а од 1911. професионални писац. У лето 1914. у Дубровнику су га, као истакнутог поборника југословенске идеје, аустријске власти ухапсиле и депортовале у тамницу у Шибенику. Због тешког обољења очију, пребачен је 1915. у Загреб. Након завршетка рата, 1919, одлази у Француску (Париз, Ница), где се задржао до 1922, када се вратио у земљу, где је углавном боравио у родном Дубровнику, повремено путујући у Сплит, Загреб, Праг и Београд, где је и умро. Књижевну делатност почео је 1880, када му је под псеудонимом Сергеј П. објављена приповетка Гераниум у загребачком Вијенцу. Потом је под истим псеудонимом писао лирску прозу, новеле Пером и оловком (Зг 1884) и већу приповетку Ксанта (Зг 1886). Аутор је и књиге Акорди (Зг 1917), која садржи стихове, лирску прозу и есеје о позоришту и музици. Књижевну славу стекао је драмама. Ако је већ у приповедачкој прози, многим дијалозима својих ликова, као и описима амбијената у којима делују, показао драмске склоности, које ће релизовати у комедији Psyche (Зг 1889), онда ће се драмом Еквиноцијо (Зг 1895) блиставо потврдити као драматичар. Поред трагедије мајке која све подређује срећи вољенога сина, драма обрађује и тегобан живот дубровачког пука. Дубровачка трилогија (Аllons enfants!..., Сутон, На тараци, Зг 1902) јединствен је триптих у којем се у првом делу (Зг 1902), уласком француске војске, слика пад Дубровачке републике 1806; у другом приказују изгубљене људске судбине оковане предрасудама традиције, а у трећем живописно се пројектује Војновићева савременост у којој нестају последњи госпари. На Дубровачку трилогију надовезује се, као нека врста епилога, драма Машкарате испод купља (Зг 1922). Драме Смрт мајке Југовића (Зг 1907) и Лазарево васкрсење (Дубр. 1913) тематизују тежњу Србије за ослобођењем од последњих изданака турске власти, у исти мах супротстављајући се тежњама Беча за доминацијом на Балкану. Док у првом делу, инспирисан српском народном поезијом, у симболистичкој драмској визији и с искреним песничким заносом приказује трагична догађања за време и после Косовског боја, у другом, које се првобитно звало Тако хоће велике силе, као у некој античкој трагедији обрађује један истинит догађај из савремене историје српског народа на Косову. Без обзира на различите утицаје, нарочито Ибзена, Метерлинка, Чехова и Пирандела, В. је успео да изгради самосвојно и значајно драмско дело.

ДЕЛА: Госпођа са сунцокретом, Зг 1912; Imperatrix, Зг 1918; Пролог ненаписане драме, Бг 1929; Сабрана дјела, I-III, Бг 1939--1941; Писма Ива Војновића, 1--3 (прир. Т. Маштровић), Зг--Дубр. 2009.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Лазаревић, „Иво пл. Војновић", СКГ, 1912, XXVIII, 6, 12; М. М. Ибровац, „И. В.", предговор, у: И. Војновић, Дубровачка трилогија, Бг 1927; Ј. Дучић, „Иво Војновић", у: Сабрана дела, 7--9, Чикаго 1951; Р. В. Јовановић, „И. В. на београдској сцени", Књижевност, 1959, 2; М. Матковић, предговор, у: Иво Војновић. Пет столећа хрватске књижевности, 55, Зг 1964; Р. В. Јовановић, Иво Војновић: живот и дело, Бг 1974; М. Жежељ, Госпар Иво, Зг 1977; Ф. Чале (прир.), Радови међународног симпозија о дјелу И. В., Зг 1981; Д. Јелчић, „Грађа о Иви Војновићу", „Љетопис И. В.", „Литература о Војновићу (дескриптивна библиографија)", Кроника Завода за повијест хрватске књижевности, казалишта и глазбе ХАЗУ, 1996, 3--5; „Писма И. Војновића И. Андрићу", СЗИА, 2000, 17.

Р. В. Јовановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)