ВЛАСАЦ

ВЛАСАЦ, насеље културе Лепенског вира у Горњој клисури Ђердапа. Чињеница да је откриће културе Лепенског вира представљало неочекивани резултат опсежних радова на заштити споменика културе угрожених изградњом хидроелектране Ђердап I (1965--1971) непосредно је утицала на различите оцене саме културе, потпуно непознате у целокупној праисторији средњег и доњег Подунавља. То је уједно било и прво откриће нове праисторијске културе са низом насеља у Горњој и Доњој клисури Ђердапа, учињено у једном замаху и то у целини, уместо дуготрајних истраживања протегнутих и на читав век (пример винчанске културе централног Балкана). Једно од насеља те културе, В., смештено у непосредној близини Гребена, сужене окуке Дунава на прилазу Поречком острву (старој локацији Доњег Милановца), оцењивано је од почетка на различите начине у стратиграфском и хронолошком погледу (то је уосталом био случај са свим насељима ове културе). Најпре се помишљало на протонеолит, затим на мезолит повезан са горњим палеолитом, потом на његово непрекинуто трајање кроз мезолит и старији неолит, све док најзад није преовладала категоризација целокупне културе Лепенског вира као ретко очуваног сведока образовања прве неолитске културе на овом простору, обележене прелазом са аутохтоне мезолитске основе на примарну агрикултуру и производњу полираног каменог оруђа. Нарочито је истакнут изненађујући напредак колективног риболова крупних ђердапских риба јесетре и моруне, развијеног првенствено на посебним дунавским ловиштима -- дубоким вировима -- Госпођин вир, Лепена код Гребена, теснац Хајдучке Воденице. Прва етапа ископавања В., 1970--1971, обухватила је површину од 640 м^2^ (културни слој местимично моћан до 3,5 м), што је заправо чинило мању терасу формирану на стрмој, високој обали. Успостављена је специфична архитектура станишта особених троугаоних и трапезоидних форми, остварених адаптацијом природних просека и заклона у стеновитој подлози. Документована је такође и знатна количина артефаката окресаног кремена и коштаног оруђа од јеленских рогова, као и костију дивљачи и крупних дунавских риба. Насеље је подељено на три хоризонта становања (В. I--III), са кућама карактеристичним по издуженим огњиштима израђеним од камених плоча. Апсолутни датуми добијени анализом радиоактивног угљеника C^14^ определили су старост насеља на другу половину VII и прву половину VI миленијума старе ере, што делимично претходи класичном старијем подунавском неолиту. Други период истраживања В., 2006--2007, односи се на део високе обале коју није покрила вода језера акумулационог система електране Ђердап I. Том приликом је допуњена документација стратиграфске поделе насеља, уз откриће добро очуваних гробова староседелаца различитог пола и узраста, сахрањених по посебном гробном ритуалу. Епонимно насеље за ову културу, Лепенски вир, налази се узводно од ушћа речице Бољетин, у непосредној близини В. Али њих не дели само геоморфолошка разлика локација, него се то такође понавља у материјалној култури (археолошким артефактима), пре свега у појави керамике познате старије неолитске старчевачке културе, заступљене у ужем Подунављу. Слично различитим решењима за порекло и развој сваке боље упознате праисторијске културе и овог пута се сучељавају два супротстављена гледишта: по првом се поставља питање колико су непосредни контакти између мезолитске (аутохтоне) популације и носиоца старије неолитске старчевачке културе означили и њихову заједничку еволуцију; по другом гледишту, то је првенствено наслеђе млађе културе, која замењује већ ослабљене староседелачке рибарске заједнице. Међутим, наводи се и мишљење да је ерозија Дунава у дугом раздобљу времена уништила најстарији део насеља на Лепенском виру -- и то онај, сличан или подударан са В., па се овде заправо ради о даљем развоју централног насеља ове специјализоване културе, познате и по својој оригиналној каменој скулптури. Решавање ових могућности за разумевање порекла, еволуције и трајања културе Лепенског вира, чија се приобална територија протеже од Кључа и узводно до Рама, има подједнаки значај и вредност за разјашњење настанка најстаријих култура примарне земљорадње у југоисточној и централној Европи.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Срејовић, З. Летица, Власац. Мезолитско насеље у Ђердапу, I, Бг 1978; А. Бенац, М. Гарашанин, Д. Срејовић, „Протонеолит -- култура Лепенског Вира", у: А. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, II, Сар. 1979; I. Radovanović, The Iron Gates Mesolithic, Ann Arbor 1996; D. Borić, Ch. French, V. Dimitrijević, „Vlasac, revisited: formation, processes, stratigraphy and dating", Documenta Praehistorica, 2008, 35.

Б. Јовановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)