ВЛАЈИЋ, Дамјан

ВЛАЈИЋ, Дамјан, пуковник, војни писац (Љубичевац код Неготина, 14. VII 1854 -- Београд, 27. I 1944). Гимназију је завршио је у Крагујевцу, а војну академију у Београду (1871--1875). Током 1880--1881. боравио је у Бечу, где је усавршавао знања из артиљеријско-техничке струке. За артиљеријског потпоручника произведен је 1875, поручника 1877, капетана II класе 1881, капетана I класе 1886, мајора 1889, потпуковника 1896, а пуковника 1900. Пензионисан је 1910. На почетку каријере био је водник у Дунавском артиљеријском пуку. После српско-турских ратова 1876--1878. био је члан комисије која је извршила премеравање српско-бугарске границе за потребе српске делегације на Берлинском конгресу 1878. Од тада па до пензионисања обављао је штабне и артиљеријско-техничке дужности. Био је члан Артиљеријског комитета, шеф артиљеријско-техничког одељења Министарства војног, управник Војнотехничког завода у Крагујевцу, члан комисије за испит артиљеријских мајора и судија војног касационог суда. У годинама 1882--1894, 1899--1900. и 1901--1910. предавао је Науку о оружју с теоријом гађања и Артиљерију са балистиком на Војној академији. Објавио је неколико војностручних књига и чланака у Ратнику и Нашим крилима. Као признати артиљеријски стручњак био је у више наврата члан комисија за набавке наоружања. У том својству, по налогу владе Ђорђа Симића, путовао је у Париз 1897, а 1899, заједно са министром војним Вучковићем, у Дрезден и Берлин. После 1903, када су планиране велике набавке наоружања за српску војску, био је члан артиљеријске комисије која је обилазила француске, енглеске, немачке и аустријске фабрике и вршила пробе њихових оруђа. За време Топовске афере штампа га је оптуживала да је примао мито. Сличне оптужбе поновљене су и 1910. Заједно са пуковником Рашићем изведен је пред војни суд који је, ипак, донео ослобађајућу пресуду.

ДЕЛА: Уплив атмосфере на гађање, Бг 1888; Савремено наоружање пешадије, Бг 1891; Артиљерија, I, II, VIII, Бг 1896; Балистика, Бг 1904; Наука о оружју, Бг 1930.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1875--1912.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, II, Бг 1935; Д. Ђорђевић, Царински рат Аустро-Угарске и Србије 1906--1911, Бг 1966.

Ђ. Ђурић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)