ВРЕТЕНО

ВРЕТЕНО, део прибора за предење начињен од дрвета, у облику штапа нешто дебљег на средини, дужине до 50 цм. Доњи крај је обично мало задебљан да би био масивнији, или су стављани „пршљенови" (мали котурови од глине, камена или кости, с рупом на средини) који су имали функцију замајца, да би упредена нит била уједначена. У народној религији су за в. везане извесне представе и табуи који произилазе из његовог изгледа и начина употребе. Како је предење женски посао, мушкарци су избегавали додир с в. да им се не би рађала женска деца. Деца нису смела да додирују в. пошто оно током предења „расте" у ширину, па се веровало да деца неће порасти. Био је обичај да се на Бадњи дан крију сва в. да жетеоци на лето не би боли руке, а скривена в. су морала да буду с пређом на себи да би наредна година била плодна. Да би се открили ђаволи, требало је окренути в. наопако. После порођаја на вериге је стављано в. с главицом белог лука да вештице не би напале новорођенче.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1998; С. Толстој, Љ. Раденковић (ред.), Словенска митологија -- Енциклопедијски речник, Бг 2001; Б. Владић Крстић, „Текстилна радиност Срба у XIX и XX веку", Народна култура Срба у XIX и XX веку, Бг 2004.

М. Матић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)