ВУКСАНОВИЋ, Дивна

ВУКСАНОВИЋ, Дивна, естетичар, књижевник, универзитетски професор (Београд, 17. III 1965). Студирала на Факултету драмских уметности у Београду (1984--1988) и филозофију на Филозофском факултету у Београду (1987--1992). Магистрирала теaтрологију на ФДУ 1993. Докторирала на ФФ 1998. дисертацијом Барокни дух у савременој филозофији: Бењамин, Адорно, Блох (Бг 2001). На ФДУ прошла сва звања од стручног сарадника (1992) до редовнoг професора (2011) и предавала менаџмент у култури, медијe масовних комуникација, естетику, естетику комуникација, филозофију медија, теорију културе и интерактивне комуникације. Предавала и на ФФ у Нишу (2001--2003) и у Београду на постдипломским и докторским студијама Универзитетa уметности (2001--2006), Факултетa политичких наука (2004--2006) и Електротехничког факултетa (2010--2011). Уредница је едиције „Мултимедија" у издавачкој кући „Clio" из Београда. Приређивала је зборникe радова Естетичког друштва Србије, тематске бројеве часописа Култура и уређивала више публикација. Има десет књига књижевног стваралаштва, експерименталних међужанровских облика, поезије и микро прозе и романа-приручника за децу: Мадона дугог врaта (Н. Сад 1992), Опажач, опажена (Вш 1997), Глава харфе (и Д. Ј. Данилов, Бг 1998), Живот с троловима (Бг 1998), Патолошке приче (Бг 1999), Живот са троловима I, II (Бг 2002), Авантурe са стварима (Бг 2003), Штипаљка у хулахопкама (Бг 2004), Лези ми на леђа, троле (Бг 2006), Окултно крварење (За 2009). Најзначајнијa су филозофска истраживањa о барокном духу у савременој филозофији. Поред утврђивања разлика у поимању барокног код Бењамина, Адорна и Блоха, В. је показала како се тим појмом обогаћује поимање модерне субјективности и избегава неплодност самоодносне рефлексије, како се на нов начин поставља однос опажаја и појма у различитим артикулацијама „непојмовности" барокног духа у филозофијама које је истраживала, те како се помоћу појма барокног отвара могућност стварања парадигмe „новог хуманитета". Естетичке теме су основна преокупација В., а њеним расправaмa о филозофији медија истраживања о савременим медијима и комуникацији добила су неопходно филозофско утемељење.

ДЕЛА: Аesthetica Мinima, Ниш 2004; Филозофија медија: Онтологија, естетика, критика, I--II, Бг 2007, 2011.

ЛИТЕРАТУРА: М. Зуровац, „Барокни дух у савременој филозофији: Бењамин, Адорно, Блох", С. Елаковић, „Барокни дух у савременој филозофији: Бењамин, Адорно, Блох", ФГ, 2000, 13; Д. Ћаловић, „Дивна Вуксановић, Филозофија медија", ProFemina, 2007--2008, 46--50; Ј. Божић, „Обол филозофској критици медија", Култура, 2010, 128.

Здравко Кучинар

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)