ВЕЛИМЉЕ

ВЕЛИМЉЕ, село западно од Никшића са црквама Св. Саве Српског, у засеоку Почивала, и Св. арханђела Михаила, у засеоку Пригредина. Њихово време грађења и старија историја нису познати. Извесно је да су их подигли припадници племена Бањани. Судећи по архитектонским обележјима и чињеници да су у Цркви Св. Саве фреске изведене око 1605, њихов настанак се везује за крај XVI или прве године XVII в. Оба храма су једноставне грађевине невеликих димензија, слично су зидане и припадају типу херцеговачких цркава с прислоњеним луковима. Једнобродних правоугаоних основа с полукружном апсидом на источној страни, засведени су подужним полуобличастим сводом, а у њиховој унутрашњости, дуж бочних зидова, конструисани су пиластри који носе по три прислоњена лука. У Цркви Св. Саве ти испусти су јаче истакнути, а њихов источни пар повезан је и попречним луком српастог облика, чиме је наос визуелно одељен од олтарског простора. Цркве су грађене каменим квадерима, прекривене су двосливним кровом од камених плоча, а у ниже зоне храма арханђела Михаила уграђени су и стећци. Здања су обновљена почетком ХХ столећа, када је на њиховој западној фасади дозидан звоник на преслицу.

Унутрашњост Цркве Св. Саве украшена је добро очуваним зидним сликама. У наосу су у првом појасу фигуре светих ратника, мученика и лекара, Деизис и делови Страшног суда, док су у горњим зонама сцене из циклуса Великих празника комбиноване с призорима Христових страдања. У олтару су приказани Визија Петра Александријског, Мртви Христос у гробу, Служење литургије, Богородица с Христом, као и појединачни ликови архијереја и архиђакона. Средином свода, идући од истока ка западу, живописани су Христос из Вазнесења, Старац дана, Сведржитељ и Христос анђео Великог савета, док су са стране попрсја пророка.

Јарке боје, груба обрада лица и схематизовано представљање одеће и поједностављене архитектонске кулисе, несигуран цртеж, недовољно изграђени осећај за пропорције и уравнотеженост композиције, али и крупне омашке у натписима, указују на то да је ансамбл у В. извео сеоски сликар сасвим скромног образовања и сликарских способности. Ипак, будући доста тражен у Старој Херцеговини, његовој руци се приписују и зидне слике у Цркви Св. арханђела Михаила у селу Петровићи, настале 1605, на основу којих су фреске у В. приближно датоване, а помишља се да би он могао да буде и творац живописа у манастиру Добриловини и у храму Св. арханђела Михаила у Аранђелову. Цркве Св. Саве и Св. Михаила у В. подигнуте су на старим некрополама, па се у њиховим портама и данас чува по неколико репрезентативних примерака средњовековних стећака.

ЛИТЕРАТУРА: С. Томић, „Бањани", Насеља и порекло становништва, 31, Бг 1949; В. Кораћ, В. Ј. Ђурић, „Цркве с прислоњеним луковима у Старој Херцеговини и дубровачко градитељство", ЗФФ, 1964, VIII–2; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614, Н. Сад 1965; Ш. Бешлагић, Стећци: каталошко топографски преглед, Сар. 1971; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства XVI–XVII век, Бг 1991; С. Раичевић, Споменици у старој жупи Оногошт, Бг 1992; С. Петковић, Културна баштина Црне Горе, Н. Сад 2003.

Зоран Ракић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)