ВЕЛИКИ ВЕТРЕН

ВЕЛИКИ ВЕТРЕН, врх планине Јухор, те вишеслојно насеље на доминантном положају изнад Моравске долине, на раскршћу комуникација које воде са запада, долином Западне Мораве, и са истока, долинама Црнице и Црног Тимока. Детаљним рекогносцирањем констатовано је постојање утврђења, површине 4 ха, опасаног зидинама од камена и земље, подграђа, западно и североисточно од утврђења, и више камених конструкција, могуће култне намене. Откривени покретни материјал потиче из енеолита (керамика), бронзаног доба (керамика, метал), гвозденог доба (керамика, метал), римског периода (оруђе, оружје, новац друге половине IV в.), средњег века (оруђе, оружје) и турског периода (оружје, оруђе, новац Мехмеда II), што указује да је насеље било непрекидно настањено. Највише откривених предмета се датује у млађе гвоздено доба и везује се за Келте, односно племе Скордиска. Њима припада и велика остава са близу 400 бронзаних и гвоздених предмета, нађена изван утврђења, јединствена по свом карактеру, која је садржала коњску опрему (посебно 14 жвала), копља, умбо, ножеве, мамузе, торквесе, фибуле, појасне копче, дугмад украшену мотивом трискелеса, алке, итд. Остава се датује на основу аналогија у почетак I в. п.н.е.

ЛИТЕРАТУРА: M. Stojić, „Une grande acropole celte", Archaeologia, Dijon, 1999, 362; Велики Ветрен, Бг 2003.

Растко Васић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)