ВИШЕСТРУКА ТРУДНОЋА

ВИШЕСТРУКА ТРУДНОЋА, појава више деце као резултата једне трудноће, при чему се јављају двојке, тројке, четворке, петорке, шесторке, а изузетно ретко чак и седморке. В. т. настаје јер је сперматозоидима оплођено више зрелих јајних ћелија жене или се оплођена јајна ћелија током свог развитка у ембрион поделила на више делова који се развијају у самосталне јединке. Код в. т., чешће уколико има више фетуса (плодова у материци старијих од осам недеља), проблем је што нема довољно места за све њих у материчној дупљи (притискају и оштећују један другог) и што доток крви може бити отежан и неравномеран. Због тога се неки фетуси слабије развијају или умиру.

Осим описане спонтане (природне) в. т., данас постоји и в. т. узрокована медицинским манипулацијама, тј. асистираним техникама репродукције (АТР). То се постиже стимулирањем више овулација (стварања више зрелих јајних ћелија) или, када се, после извршене вантелесне оплодње (јајне ћелије се оплоде сперматозоидима изван тела жене, тј. „у епрувети"), више тако оплођених јајних ћелија (или више већ створених раних ембриона) уносе у материцу жене или материцу „сурогат мајке". Наиме, ако се више оплођених јајних ћелија, тј. више ембриона унесе у материцу, већи су изгледи да ће се неки ембриони одржати и развити у фетусе и даље у новорођенчад. Најчешћи резултат в. т. су, међутим, близанци. Постоје двојајни („фратернални", дизиготни) и једнојајни (идентични, монозиготни) близанци. Ови последњи су две идентичне нормалне индивидуе или су међусобно, на различите начине, телесно спојени (сијамски близанци).

Двојајни близанци настају када истовремено дође до сазревања и оплођења две јајне ћелије (из једног или оба јајника). Од сваке оплођене јајне ћелије ствара се један ембрион, који се развија у фетус и новорођенче. Новорођенчад су међусобно браћа и/ или сестре (истог су или различитог пола) и не разликују се од браће и сестара која су рођена појединачно. Генетски су различити (као и нормална браћа и сестре). Генетска разлика је још већа ако је мајка имала истовремено сексуалне односе са два или више мушкараца (када су им очеви различити) јер су различити сперматозоиди оплодили њене две јајне ћелије. Учесталост двојајних близанца у свету креће се од 0,01% до 1,79% од свих трудноћа. У Србији они чине до 1,05% од свих трудноћа. Неки родитељски парови показују већу склоност ка стварању двојајних близанаца.

Једнојајни близанци настају од само једне оплођене јајне ћелије која се умножава али се створена заметна основа убрзо поделила на две заметне основе. Од сваке од њих настаје посебно дете. Имају исти генотип те су увек истог пола и толико су међусобно слични да их често и родитељи не разликују. Ипак, нису 100% идентични. Разлог за те минималне међусобне психо-физичке разлике некад су услови заједничког живота у материчној дупљи (некад на штету једног једнојајног близанца) или, чешће, неке касније мутације у генотипу (у једру или цитоплазминим митохондријама). Такође, узрок могу бити и настале грешке у хромозомима током ћелијске деобе настале код једног близанца. Рани делови подељеног ембриона могу се, дакле, развити у одвојене јединке -- што се данас може и експериментално изазвати на одговарајућим животињама. Учесталост једнојајних близанаца у свету је око 0,3%. Разлози ране поделе примарног ембриона нису дефинитивно утврђени. Могуће је да се ради о неком филогенетском атавизму у циљу већег размножавања, које је неполно јер се задржава иста наследна основа.

Једнојајни близанци пружају изванредну могућност за изучавање утицаја наслеђа, с једне стране, и животне средине, с друге стране, на коначно психо-физичко устројство одрасле индивидуе, тј. на његов фенотип (особине са којима се приказује). Њима се могу међусобно трансплантирати кожа, бубрези и други органи јер им је генетска основа иста, те нема имунолошког одбацивања трансплантата. Плодове овојнице хорион и амнион (ембрионалне опне -- унутар којих ембрион живи и развија се) код двојајних и једнојајних близанаца су различите. Двојајни близанци имају увек свој посебан хорион (ћелије које урастају у слузокожу гравидне материце, стварају постељицу и омогућавају размену хранљивих материја и гасова између плода и мајке). Једнојајни близанци имају најчешће заједнички хорион, а ређе и заједнички амнион (опна у којој је амнионска течност око плода).

Једнојајни спојени (сијамски) близанци су ретка варијанта једнојајних близанаца и, сходно томе, увек су истог пола. Код њих је велика али ипак непотпуна подела ембриона на двојке. Наиме, две створене индивидуе остају међусобно мање или више спојене неким деловима тела. Према месту споја разликују се: торакопагуси (спој предњим странама грудног коша), исхиопагуси (спој карлицама -- карлица једног близанца се наставља у карлицу другог), пигопагуси (спој доњим деловима леђа) и, најређе, краниопагуси (спој главама). Спојени близанци се називају и сијамски близанци према чувеним сијамским Кинезима браћи Чангу и Енгу (1811--1874), торакопагусима, спојеним предњим странама грудног коша и то највише врхом грудне кости. Они су се на свој спој тако добро прилагодили да су чак могли и да трче. Запазио их је менаџер чувеног америчког Барнамског циркуса и одвео их у САД, где су постали богати људи, оженили се двема сестрама и изродили децу. Одбијали су хируршко раздвајање. Један се, међутим, пропио и то је постао предмет њихових сталних свађа. Близанац пијанац је на крају добио цирозу јетре и умро. Међутим, здрави близанац је и тада одбио хируршко раздвајање -- „целог живота смо заједно живели и заједно ћемо и умрети".

Ако се у току заједничког развоја у материци нека особина једног близанца промени или само један близанац оболи од неке болести -- онда је, због исте генетске основе, узрок нека стечена нокса а не наследни фактори. У једном нашем случају краниопагуса само је један близанац рођен са урођеном срчаном маном -- фибро-еластозом ендокарда (јако еластично задебљање унутрашњег слоја срца), што говори да је унутарматерична вирусна инфекција, узрок урођене срчане мане, погодила срце само једног близанца. Учесталост спојених близанаца је око један случај на 50.000 порођаја. Данашња модерна хирургија, вишесатном операцијом од стране компетентног мултидисциплинарног тима, у стању је да раздвоји све врсте спојених близанаца. Некада, међутим, када постоје и заједнички унутрашњи органи, један близанац се мора жртвовати.

Могу постојати једнојајне тројке, па и појава више деце, већ према томе на колико се делова поделила примарна заметна основа. У прошлом веку широм света биле су познате канадске девојчице -- петорке Dionne, које су се одржале. Физички су биле скоро идентичне али психички ипак нешто различите. Наиме, једна је била вођа, друга веселија, трећа агресивнија и слично. Држава Србија и нарочито град Београд материјално помажу сиромашним породицама, које покушавају да добију пород вантелесном оплодњом или су га добиле због в. т.

ЛИТЕРАТУРА: В. Кањух и сар., „Xipho-thoraco-omphalopagus близанци (Клиничка и патолошко-анатомска анализа једног случаја)", Радови Мед. ф. Зг. (Зборник радова I конгреса патолога Југославије), 1970; „Случај спојених близанаца (Ischiopagus tetrapus)", Конгениталне аномалије III, Зборник радова II југословенског конгреса о конгениталним аномалијама, Бг 1976; група аутора, „Фиброеластоза ендокарда у краниопагуса", VII конгрес Југословенског кардиолошког друштва, Љуб. 1977, 46.

В. Кањух; С. Кањух

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)