Прескочи до главног садржаја

ВАРВАРИНСКА БИТКА

ВАРВАРИНСКА БИТКА, једна од знаменитих битака Првог српског устанка вођена крајем лета 1810. Пред опасношћу од офанзиве коју је румелијски валија и сераскер Хуршид-паша спровео долином Велике Мораве, Руси су јуна 1810. устаницима упутили помоћ. Заједничком акцијом Руса и Срба под командом генерал-мајора грофа Сипа Корниловича Орурка однета је победа у бици код Јасике, да би потом део руских трупа, састављен од 1.800 пешака, 300 коњаника и 10 топова, уз пратњу српских трупа, био упућен на Варваринско поље. Овде су шанчеви, који су на северозападном делу постојали још 1807, били проширени и ојачани, посебно оним ископаним уз саму обалу реке. Изазвани овом акцијом и не могавши да их заобиђу Хуршид-паша и Исмаил-паша Серезлија, будући надмоћни са око 20.00025.000 војника према око 12.000 српских и руских војника, одлучили су се за напад из чега се изродила вишедневна битка. У првом јуришу 6/18. септембра Турци су нападали током читавог дана али су их Младен Миловановић, Хајдук Вељко, Станоје Главаш и друге старешине, предвођени грофом Орурком, успешно одбили. Потом је дошло до противудара у којем су Турци изгубили више од хиљаду војника. Након дводневног затишја Хуршид-паша се поново одлучио на јуриш, али је и тај напад 10/22. септембра, најпре руском артиљеријом, а затим и ударима српске коњице био потпуно сатрвен. Поражен, Хуршид-паша узмакао је у село Маскаре, потом у Ниш, после чега је турска офанзива долином Мораве била у потпуности окончана.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Арсенијевић Баталака, Историја српског устанка, 2, Бг 18981899; Г. Јакшић, Борба за слободу Србије, Бг 1937; А. Николић, „Битка на Варварину 1810, године", ИГ, 1965, 1; Р. Љушић, Вожд Карађорђе, 2, Бг Г. Милановац 1995; Д. Јовановић, „Јагодинска, Ћупријска и Параћинска нахија у Првом српском устанку", Корени, 2004, 2; С. Мишић, А. Шемјакин (ур.), Историја Поморавља и два века од Варваринске битке, Круш. 2010.

Милић Ј. Милићевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)