ВОДНИК, Бранко

ВОДНИК, Бранко (B. Drechsler), историчар књижевности, критичар, универзитетски професор (Вараждин, 26. II 1879 -- Загреб, 14. VI 1926). Студирао славистику у Загребу, Прагу и Кракову. Докторирао филозофију 1905. у Загребу. Као средњошколски професор радио је у Карловцу, Осијеку и Загребу, а затим је као приватни доцент (од 1906) и редовни професор (од 1922) предавао на Филозофском факултету у Загребу. У периоду модерне, 1902. покренуо је и издавао ревију Млада Хрватска, а заједно са Ђ. Шурминим уређивао 1906. Савременик. Објавио је бројне прилоге у Раду ЈАЗУ, Грађи и Савременику, књижевноисторијске студије о Петру Прерадовићу (1903, чија је дела критички приредио у два тома, 1918--1919), Станку Вразу (1909), Антуну Михановићу (1910), Анти Старчевићу (1912), те синтезе Славонска књижевност у XVIII вијеку (Зг 1907) и Повијест хрватске књижевности I (Зг 1913, од хуманизма до рационализма, са уводом В. Јагића; II део о илиризму остао је у рукопису). Настојао је да у историји књижевности повеже филолошку школу са новим приступом, филозофијом и историјом културе. Приредио је Изабране народне пјесме, I јуначке (Зг 1908), са уводном студијом о одликама народне епике, а разматрао је и питање популарности Марка Краљевића. Класификација прати Вукову систематизацију и поделу Павла Поповића (на циклусе: легендарни, преткосовски, косовски, о Марку Краљевићу, Бранковићима, Јакшићима, Угричићима, хајдуцима и ускоцима).

ЛИТЕРАТУРА: А. Барац, „Б. Водник", СКГ, 1926, 16; Југословенски књижевни лексикон, Н. Сад 1984.

С. Самарџија

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)