Прескочи до главног садржаја

ВШЕТЕЧКА, Франц

ВШЕТЕЧКА, Франц, грађевински инжењер, професор, индустријалац (Ракинцани, Чешка, 1827 -- Праг, Чешка, 8. XI 1905). Политехнику завршио у Прагу. Након школовања радио је у државној грађевинској служби и као асистент на Техничком факултету у Прагу (1852). У Београд је стигао 1853. и био предавач у Артиљериској школи (1853--1870). Основао је у Прокопу парни млин и прву фабрику шпиритуса (1865). Имао је велико пољопривредно имање где се на најсавременији начин бавио пољопривредом. Као владин повереник обилазио је гвожђарске и машинске фабрике у Немачкој (1866), ради унапређења индустрије у Србији. Добио је у концесију рудник Костолац 1872. Влада Кнежевине Србије ангажовала га је у припремама и изградњи железнице и слала га у Беч ради преговарања с аустроугарском владом о железничком питању (1879. и 1880). Као стручни повереник присуствовао је ванредном заседању Народне скупштине 1880. и током расправе о Железничкој конвенцији одговарао на приговоре опозиције. Саставио је Нацрт услова за грађење железнице (Како треба да градимо нашу жељезницу у сравњењу према закљученом уговору са Генералном унијом, Бг 1881; Наша жељезница у сравњењу према закљученом уговору са Генералном униом, Бг 1881). Један је од оснивача Техничарске дружине у Београду 1868. и Српског пољопривредног друштва (1869). Почасни члан Друштва за пољску привреду постао је 1881.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1855--1870, 1881--1897; Записници седница Министарског савета Србије 1862--1898, Бг 1952; Живети у Београду, 1851--1867, Бг 2005.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Фрања Вшетечка", Тежак, 1905, 241; Ж. Живановић, Политичка историја Србије, II, Бг 1924; Н. Б. Несторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Бг 1937; Ј. Раичевић, Железнице у Србији 1884--1958, Бг 1958; Н. Вучо, Развој индустрије у Србији у 19. веку, Бг 1981; В. Б. Шолаја, А. С. Магдић, Инжењери у Књажеству -- Краљевини Србији од 1834. до завршетка Првог светског рата, Бг 1994; Д. Петровић, Историја индустрије Београда, I, Бг 2006.

А. Новаков; Д. Р. Петровић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)