ВЛАХ,

ВЛАХ, Јован, вођа жумберачких Срба (? -- Љубљана, између 25. и 27. VI 1543). После преговора са аустријским крајишким заповедницима доселио се у четвртој деценији XVI в. заједно са неколико стотина српских породица из Срба, Лапца и насеља око река Унца и Цетине у Унутрашњу Аустрију, где су за насељавање добили Жумберачко властелинство, посед аустријског надвојводе. Обећано им је да ће добити довољно земље за привређивање и да неће бити зависни сељаци, него да ће учествовати у одбрани Хабзбуршке монархије, вршећи неплаћену војничку службу. Пошто у Жумберку није било довољно земљишта за насељавање овако велике скупине досељеника, што је њима отежавало живот, покушао је са двојицом других народних старешина (Вук Поповић и Ђурађ Радивојевић) да организује повратак незадовољних ускока на турску територију. Када су државне власти за то сазнале, пребегао је у позну јесен 1542. у турску Босну са непознатим бројем породица. Због опасности да Турци могу искористити незадовољство жумберачких Срба, представници аустријских власти, уз сагласност владара, покушали су да га преко посредника наговоре на повратак у Хабзбуршку монархију, обећавајући му опрост и задовољење његових личних захтева. У томе нису успели, па је крањска земаљска влада уценила његову главу на 300 дуката. Ухваћен је у мају следеће године, када је покушао да тајно пређе у Жумберак. У Љубљани је због покушаја да организује повратак жумберачких Срба у Турску осуђен на смрт и погубљен између 25. и 27. VI 1543, заједно са још неколико саучесника. Свесне да овом пресудом неће уклонити узроке незадовољства жумберачких ускока, државне власти су предузеле мере да им се обезбеди довољно земље за трајно насељавање (реамбулацијом Жумберачког властелинства и укључивањем у њега земљишта суседних феудалних поседа), дозволиле им трговину сољу и другом робом без плаћања дажбина, а једном броју ускока и њихових старешина обезбедиле сталну плаћену војничку службу.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, „Из прошлости Срба Жумберчана", Споменик СКА, 1923, LVIII; В. С. Дабић, Војна крајина. Карловачки генералат (1530--1746), Бг 2000.

В. С. Дабић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)