ВУЧИЋ, Радомир

ВУЧИЋ, Радомир, балетски играч (Бачко Градиште, 31. V 1948 -- Београд, 31. XII 2009). Балетско образовање стекао у Средњој балетској школи „Лујо Давичо" у Београду (1962--1965). Члан балетског ансамбла Српског народног позоришта у Новом Саду постао је 1965. и у њему као солиста играо до 1970, када је добио ангажман у Народном позоришту у Београду. У њему је од 1972. био истакнути солиста и првак. Са Иванком Лукатели успешно учествовао на 2. међународном такмичењу младих балетских уметника у Москви 1973. и био финалиста Такмичења балетских парова у Осаки 1978. Одиграо је готово све главне улоге у класичном репертоару. Био је Зигфрид у Лабудовом језеру, Принц у Зачараној лепотици (П. И. Чајковски), Алберт у Жизели (А. Адам), Франц у Копелији (Л. Делиб), те Базил у Дон Кихоту (Л. Минкус). Савладао је све виртуозне захтеве класичног балета, те имао лаке и високе скокове са нечујним доскоцима и елегантан став. За врхунско партнерство посебно га је похвалила прослављена руска примабалерина Наталија Бесмертнова са којом је играо приликом једног од њених гостовања у Лабудовом језеру. Остварио је запажене улоге и у савременијим балетским делима као лирски страствен Ромео (С. Прокофјев, Ромео и Јулија), заводљиви Вронски (Р. Шедрин, Ана Карењина), достојанствени Отац храма (К. Сенсанс, Самсон и Далила), трагични Софра (З. Мулић, Вечити младожења), те трагични и страсни Дон Хозе (Р. Шедрин, Кармен). Улогом Марка у Охридској легенди С. Христића обележио је 20-годишњицу уметничког рада. Снажне креације које се памте дао је и у Катарини Измаиловој (Р. Бручи), Бановић Страхињи и Јелисавети (З. Ерић), Вечитом младожењи. Гостовао је у Хрватском народном казалишту у Сплиту (Жар птица, Ромео и Јулија). Увежбавао је солисте и ансамбл за неколико балетских премијера у Београду. Радио је и за телевизију. Био је шеф балетског ансамбла СНП у Новом Саду, а у два наврата био је и на челу београдског Балета. Носилац је Награде Балетског бијенала у Љубљани, Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије. По одласку у пензију 1992. био је директор балетског ансамбла Позоришта на Теразијама, у којем се бавио и педагошким радом.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јовановић, Првих седамдесет година. Балет Народног позоришта 1, Бг 1994; В. Крчмар (прир.), Балет: првих педесет година (1950--2003), Н. Сад 2004.

М. Зајцев

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)