ВУЈАСИНОВИЋ, Владимир

ВУЈАСИНОВИЋ, Владимир, ватерполиста, тренер (Ријека, 14. VIII 1973). Један од најбољих ватерполиста на свету, почео је у Приморју (Ријека), чији је члан био 1987--1991. Као изузетно даровит играч прешао је у Црвену звезду, за коју је играо 1991--1994. и освојио првенство државе 1992. и 1993. Потом је био члан Барселоне (Шпанија) 1994--1997. и с њом био првак 1995, 1996. и 1997, освајач купа 1995. и 1996. и освајач Купа ЛЕН 1995. Сезону 1997/98. провео је у Партизану и освојио Куп ЛЕН. После тога отишао је у Италију, најпре у Рому (Рим), за коју је играо 1998--2001. и био првак 1999, а потом у Про Реко (Ђенова), који је управо тада почео да гради своју моћ. Од 2001. до 2008. био је европски првак (2003, 2007, 2008), освајач Суперкупа Европе (2004, 2007), првак Италије (2002, 2006, 2007, 2008), те освајач националног купа (2006, 2007, 2008). Између две сезоне у Италији играо је 2007. за Нептунес са Малте, с којим има титулу првака државе. По повратку у Партизан 2008-2012. освојио је све домаће трофеје, а 2011. и Евролигу, Суперкуп Европе и Интерлигу. Исте године је преко лета играо за Флуминензе (Рио де Жанеиро) и освојио Куп Бразила. Играчку каријеру је завршио 2012. када је постављен за тренера Партизана. За репрезентацију (341 утакмица, 391 гол) дебитовао је 1990, а због политичке забране нашим екипама да играју на званичном такмичењу појавио се тек 1995. Била је то Универзијада у Фукуоки, где је освојио златну медаљу. Учествовао је на олимпијским играма 1996. у Атланти (осмо место), 2000. у Сиднеју (бронза), 2004. у Атини (сребро) и 2008. у Пекингу (бронза); на светским првенствима 1998. у Перту (бронза), 2001. у Фукуоки (сребро), 2003. у Барселони (бронза), 2005. у Монтреалу (злато) и 2007. у Мелбурну (четврто место); на европским првенствима 1997. у Севиљи (сребро), 2001. у Будимпешти (злато), 2003. у Крању (злато), 2006. у Београду (злато) и 2008. у Малаги (сребро); на Медитеранским играма 1997. у Барију (злато), Светском купу 2002. у Београду (бронза) и Светској лиги 2004. у Лос Анђелесу (сребро), 2005. у Београду (злато), 2006. у Атини (злато) и 2008. у Ђенови (злато). Национални олимпијски комитет прогласио га је за најбољег спортисту Србије и Црне Горе за 2004, а Национално признање за посебан допринос развоју и афирмацији спорта добио је 2009.

ИЗВОР: Архива Ватерполо савеза Србије.

И. Цветковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)