ВЕЛИКА СРБИЈА

ВЕЛИКА СРБИЈА (Lа Grande Serbie), дневно-политички лист, који је излазио у Солуну од 1. IV 1916. до 19. X 1918. Последње две године I светског рата главни српски новинарски центар налазио се у Солуну, у којем су излазила чак четири дневника (Српски гласник, Велика Србија, Ратни дневник и Правда). В. С. је излазила дуже од две и по године, сваког дана после подне, све до повратка српске војске у отаџбину. Одговорни уредник листа био је М. Тавуларић, а директор Алекса Јовановић. Током 1917. лист је уређивао колективни Одбор. Крајем године за одговорног уредника постављен је Бошко Богдановић, а у другој половини 1918. Алекса Грдановић. Штампан је прво у штампарији „Аквароне", затим штампарији „Берос", и на крају у сопственој штампарији, која је носила назив „Велика Србија". В. С. је имала наслов и на француском језику (La Grande Serbie). О листу се старао Краљевски српски конзулат у Солуну. У заглављу листа стајало је да се може набавити код Друштва грчке штампе у Солуну.

Поред уводних чланака карактеристичних за све политичке и информативне новине, В. С. је имала и следеће сталне рубрике: „Са српског фронта", „Са ратних фронтова", „Пошта из Србије", „Дневне вести" и „Последње вести". Лист је доносио вести из земље и света, вести са фронтова, дописивање наших избеглица и њихових породица у домовини, вести из живота наших војника. Било је и књижевних прилога. Поред ових главних рубрика, лист је имао и фељтон, као и комерцијални део новина (огласи, рекламе). Дописе са Солунског (српског) фронта потписивао је обично Ђорђе Лазаревић, док су написи у другим рубрикама били без потписа. Лист је повремено добијао извештаје из делова Македоније који су били окупирани од стране бугарске војске. Уводнике је, поред осталих, писао Григорије Хаџи Ташковић, а сарадници су били М. Вељић, Иво Ћипико, Милутин Бојић, Младен Ст. Ђуричић и други просветни и јавни радници и писци. Према могућностима, В. С. је пратила српску књижевност у свим земљама где су се настанили избегли Срби. У Подлистку В. С. дуже време је цртице из рата објављивао Драгутин Илић, а наилазимо и на натписе Огиста Бопа, француског посланика, који је био задужен за односе са српском владом у вези са прихватањем и исхраном српске војске и избеглица у јесен 1915. У листу је често писано о односу Бугара, Аустријанаца, Мађара и Немаца према становништву у окупираној Србији, а неке од чланака написао је Рудолф Арчибалд Рајс, који је у лето 1916. дошао у Грчку, затим и на Солунски фронт. У повременој рубрици „Из земље плача" писано је о односу аустроугарских власти према српском и словенском становништву у Монархији.

В. С. је била нови лист, а продужила је излажење у Скопљу, као политички лист Стара Србија (1919–1927; излазила и као Наша стара Србија), чији је први власник, издавач и одговорни уредник био Алекса Грдановић. У Београду је 1997, у издању Војислава Шешеља и Синише Аксентијевића објављен репринт В. С.

ЛИТЕРАТУРА: В. Драговић, Српска штампа између два рата, Бг 1956; Ј. Д. Митровић, Грађа за историју и библиографију српске периодике до 1920. године, Бг 1984; М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа: 1768–1995, Бг 1996; Српска библиографија. Периодика: 1768–2005, 1, Бг 2011; Н. Урић, „Српска штампа у Солуну 1916–1918. године", Вардарски зборник, 2011, 8.

Славица Мереник

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)