ВЕСЕЛИН

ВЕСЕЛИН, неимар (Осат, Босна, ? – ?, прва половина XIX в.). Настањен у Ваљеву, био је један од првих неимара који су радили за кнеза Милоша у време обнове Кнежевине. Претпоставља се да је подигао Кнежев конак у Крагујевцу 1819. и стари Господарски конак у Београду око 1820 (преко пута старе српске цркве на месту касније Саборне цркве). Забележени су подаци о његовом раду на дворском комплексу у Пожаревцу, који су чинили Кнежев конак, конак за кнегињу, коначић за децу и неколико помоћних зграда. За разлику од ових здања грађених у традицији оријенталног градитељства, мајстор В. jе био међу неимарима који су 30-их година XIX в. градили Велику касарну у комплексу нових државних здања у Савамали. Био је вичан грађењу у масивној зиданој конструкцији, јер су нова кнежева здања у Савамали, Двор, Совјет и Касарна, били подизани по угледу на западњачку архитектуру. Помиње се и у вези с обновом цркве у Шаторњи (1828) и као сарадник Милутина Гођевца на обнови манастира Чокешине.

ЛИТЕРАТУРА: М. Коларић, Класицизам код Срба: грађевинарство, 2, Бг 1966.

Мирјана Ротер Благојевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)