ВЕДРО

ВЕДРО, мања посуда од дрвета која је у сточарству коришћена приликом муже. Употребљавана је и за држање, ношење или мерење млека (понекад и воде). В. је увек нешто ширег дна од отвора, а израђивано је на три начина. У области карпатског бачијског начина сточарења в. је прављено дубљењем једног комада дрвета, а на ободу су се остављала два наспрамна испуста, на којима су се правиле рупице кроз које се провлачило уже. В. израђено дубљењем и спајањем две полуоблице дрвета карактеристична су за Санџачку и Сјеничко-пештерску област. Оно често има једну додату дугу која се продужава у дршку. За област динарског катунског сточарења карактеристично је в. прављено спајањем дуга и дна. Може имати једну продужену дугу као рукохват (Качер, Гружа) или две наспрамне продужене дуге с рупицама на врху да би се провукло уже (Подриње, Подгорина, делови Шумадије). С развојем качарског и бачварског заната од XIX столећа израда в. од дуга је постепено постала доминантна у свим областима. В. је у традицијској култури још називано ведрица, врдица, крављача, музлица, штругља, кабо, гаљата (код Влаха).

ЛИТЕРАТУРА: П. Ж. Петровић, Живот и обичаји народни у Гружи, Бг 1948; П. Томић, „Бачије у Карпатској области Србије, јужно од Дунава, са освртом на бачију уопште", ГЕМ, Бг, 1968, 30; Љ. Ћертић, Традиционални судови за млеко и млечне производе, Бг 1980; З. Родић, Традиционално посуђе, Бг 2004.

Милош Матић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)