ВОЈНОТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК

ВОЈНОТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК, војностручни часопис основан је 1952. у Београду, као јединствен стручни часопис те врсте у ЈНА. Том приликом су услед интеграције престали да излазе часописи Артиљеријски гласник, Тенковски гласник, Гласник инжињерије и хемијских јединица, Гласник веза ЈНА и Гласник позадине и снабдевања. До 1973. часопис је излазио месечно, а од тада двомесечно. Током 1954. и 1955. у оквиру тог часописа издаван је, у виду прилога, Војноекономски преглед који је 1956. почео да излази као посебан часопис. У ЈНА часопис је био намењен информисању стручних кадрова оружаних снага из области технологије, технике инжењерије, наоружања, веза, електронике, атомско-биолошко-хемијске одбране, саобраћаја и транспорта, одржавања и ремонта, снабдевања и складиштења, средстава за заштиту и погон, те наставних средстава. После трансформације ЈНА у Војску Југославије, а потом и Војску Србије, услед измењене улоге система одбране у друштву и реорганизације војне издавачке делатности, ВТГ је дефинисан као стручни и научни часопис, који својом програмском концепцијом обухвата систем техничког обезбеђења, технику видова, родова и служби, развој, производњу, контролу квалитета, технологију и употребу техничких средстава, а и теоријска и практична достигнућа која доприносе развоју војнотехничке мисли и усавршавању припадника Војске.

А. Животић

Издавачи ВТГ су током протеклих година били Техничка управа Генералштаба, Новинско-издавачка установа „Војска" и Војноиздавачки завод. До 2002. одштампано је 415 бројева часописа, на преко 42.000 страница, на којима је објављено 4.800 научних и стручних ауторских радова, преко 2.800 приказа из иностраних часописа из области науке и технике и велик број техничких новости и занимљивости. ВТГ објављује радове из области основних, примењених и развојних истраживања, првенствено везаних за производњу и коришћење средстава наоружања и војне опреме, укључујући и сродне области (логистика, поузданост и одржавање, мотори, борбена и неборбена моторна возила, погонски материјали, заштита околине, противпожарна заштита и др.). Захваљујући уређивачкој политици, програмска концепција и оријентација стално су усавршаване, тако да је ВТГ израстао у компетентан научни и стручни часопис који је изузетно цењен у нашој техничкој јавности, не само у војној средини, него и у многим образовним и научним установама у земљи. Овом реномеу часописа допринела је и тесна сарадња са техничким факултетима Београдског универзитета и научним институтима из Србије.

Ј. Тодоровић

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија, 10, Бг 1975; А. Стаматовић, Војна привреда друге Југославије, Бг 2001; С. Јосифовић, „Војнотехнички гласник, јуче, данас, сутра", ВТГ, jул--oктобар 2002.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)