ВУКАДИНОВИЋ, Јефтимије

ВУКАДИНОВИЋ, Јефтимије, протојереј, професор (Силбаш, Бачка, 20. I 1833 -- Земун, 17. IV 1906). По завршеној карловачкој богословији радио као учитељ у Каћу, потом као професор латинског и историје у Новом Саду. Од 1860. ђакон, а од 1862. парох у Врбасу и професор у мађарској гимназији. Од 1871. до смрти прота у Земуну. Веома учен, писао је кратке богословске радове и беседе. Више пута биран је за члана књижевног одељења Матице српске. Био је на разним одговорним дужностима: члан конзисторије, надзорник вероисповедних школа, председник црквене општине. Од краља Александра Обреновића добио је 1902. Орден Светог Саве III реда.

ДЕЛА: Обрана православия, Н. Сад 1861; Молитвословъ на потребу православнихъ Србкиня, Н. Сад 1866; Духовне беседе, Пан. 1879.

ЛИТЕРАТУРА: М. Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. године, Ср. Карловци 1910; Знаменити земунски Срби у XIX веку, Земун 1913.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)