ВРАНГЕЛ, Петар Николајевич

ВРАНГЕЛ, Петар Николајевич, барон, генерал-лајтнант (Ново-Александровск, Русија, 15. VIII 1878 -- Брисел, 25. IV 1928). После завршеног Рударског факултета похађао је нижи, а током службе виши и допунски курс Николајевске Генералштабне академије, те Официрску коњичку школу. У активну службу, у Лајб-Гвардијском коњичком пуку, ступио је 1901. Учесник је Руско-јапанског рата (1905) и I светског рата. Командује козачким пуковима, бригадама и дивизијама, а у састав Добровољачке армије ступио је августа 1918, најпре као начелник штаба коњичке дивизије и командант коњичког корпуса. Новембра 1918. постављен је за команданта Кавкаске добровољачке армије. Учествовао је у борбама на Кубану и Дону, те Царицинским операцијама. За команданта Добровољачке армије постављен је новембра 1919. После распада фронта на Кубану, неслагања са Деникиним и слома „беле армије", по сопственој молби разрешен је дужности и у фебруару 1920. из Новоросијска прешао на Крим. Месец дана касније постаје главнокомандујући оружаних снага на југу Русије, све до јесени исте године када предузима евакуацију Крима. По боравку у Цариграду, у марту 1922. преноси штаб у Краљевину СХС, а после краћег задржавања у Београду, боравио је у Сремским Карловцима. Организатор је и вођа Руског Општевојног Савеза основаног септембра 1924. Новембра 1926. прелази у Брисел, где је умро од туберкулозе. По сопственој жељи тело му је пренето у Београд, где је сахрањен у руској цркви Свете Тројице. У Сремским Карловцима му је подигнут споменик.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јовановић, Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919--1924, Бг 1996; П. Н. Врангель, Записки. Ноябрь 1916 г. -- ноябрь 1920 г., 1--2, Минск 2003; В. Г. Черкасов-Георгиевский, Генерал Петр Николаевич Врангель. Последний рьıцарь Российской империи, Москва 2004.

М. Ј. Милићевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)