ВОЈНИ АРХИВ

ВОЈНИ АРХИВ, специјализована установа Министарства одбране Србије која прикупља, преузима, чува, сређује, обрађује архивску грађу војне провенијенције и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе. Његово место је у организацији и формацији Војске Краљевине Србије, Војске Краљевине СХС/Југославије, у структури ЈНА, односно Оружаним снагама СФРЈ, Војсци Савезне Републике Југославије, Војсци Државне заједнице Србије и Црне Горе и у Војсци Републике Србије од 2006. На предлог поручника Јована Драгашевића, професора Артиљеријске школе, В. а. је 5. II 1876. Указом кнеза Милана Обреновића о Устројству Ђенералштаба основан као његово Треће одељење (тј. Историјско одељење) са задатком да „прибира дата за ратну историју, пише их, уређује и чува и под њим стоје библиотека и цела ђенералштабна архива". Историјско одељење за прикупљање војне архивске грађе и писање војне историје, оформљено 1878, ангажовало се на прикупљању војне архивске грађе о српско-турским ратовима 1876--1878. и на покушајима реконструкције ових ратова. Уредбом од 5. VIII 1900. Треће одељење Главног ђенералштаба подељено је на Ратну архиву и Библиотеку. После балканских ратова 1912/13. српска Врховна команда наредила је да се сва ратна архива среди и чува, те да се оперативна документа (операцијски дневници и др.) препишу, а оригинална документа доставе Ратној архиви Главног ђенералштаба. Други значајан и сталан рад Историјског одељења био је уређивање и објављивање општевојног месечног часописа Ратник (1879--1941).

Приликом повлачења српске војске 1915/16. један део грађе је евакуисан на југ, део закопаван и скриван пред непријатељем, а део је пребачен преко Скадра на Крф па у Солун, одакле је по ослобођењу земље 1919. допремљен у Београд. Према Упутству за поступак са ратном архивом Министарства војног и морнарице од 1. III 1920. сва важна архивска грађа предата је Трећем одељењу Главног генералштаба, који је 6. V 1920. донео уредбу којом је основано Историјско одељење Ђенералштаба (Службени војни лист, бр. 10/1920). Уредбом о устројству Главног ђенералштаба војске и морнарице Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца од 10. IV 1920. (Службени војни лист, бр. 24 -- прилог) били су прописани задаци и обавезе Историјског одељења да ради на „прикупљању, сређивању и проучавању података за историју наших ратова, као и на изради историје, затим да рукује ратном архивом и да управља библиотеком Главног ђенералштаба". Одељењу је предата архива допремљена из Грчке, предузете су мере да се пронађе закопавана и скривана архива, међутим, већи део докумената у току рата однео је окупатор. Организовано је и прикупљање мемоарске грађе од учесника ратова 1912--1918. Прикупљена архивска грађа сређивана је у Историјском одељењу и уписана у инвентарне књиге (пописнике). Знатан део ове грађе публикован је у периоду 1924--1939. у едицији докумената Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, књиге 1--31.

Уредбом о Војноисторијском институту од 6. III 1940 (Службене новине Краљевине Југославије, 66, XXII) Историјско одељење је спојено са Војним музејом и формиран је Војноисторијски институт, као помоћни орган Главног ђенералштаба са „задатком да обавља послове око израде историје наших ратова, чувања ратне архиве" и да „прикупља, сређује, проучава и чува предмете ратног материјала од историјске вредности, а у циљу да помоћу тих предмета [...] приказује постепени развој, напредак и славу наше војске у вековним борбама за слободу и уједињење наших народа, те тиме допринесе чувању светлих војних традиција у нашој Војној сили као и у народу". Након Априлског рата 1941, Историјско одељење престалo је са радом. Уочи напада Немачке на Југославију војна архива је из Београда склоњена у Чачак, Ужичку Пожегу и Ивањицу. Немци су је пронашли и пренели у Београд. Део архивске грађе однесен је у Берлин, док је остатак, преко испостава, уз истовремено прикупљање остале архивске грађе оперативних јединица, пренет у Бечки архив. После рата део грађе је враћен у Југославију.

Врховни штаб је 1942. издао неколико наређења потчињеним јединицама и штабовима о прикупљању и чувању докумената, како својих јединица тако и оних које би пронашли или запленили од непријатељских снага. Наредбом врховног команданта ЈА од 1. III 1945. формирано је Одељење историјско и за ратне опите. У његовом саставу налазио се и Одсек архива. Историјско одељење је имало главни задатак да: прикупи сву ратну архиву од јединица НОВЈ, утврди шта су окупатори однели од раније војне архиве и предузме мере да се однето врати. Почетком јануара 1946. из Историјског одељења издвојен је део од којег је формирано Одељење за ратне опите, а Историјско одељење је прво, средином 1946, преименовано у Историјски институт Југословенске армије, а од априла 1947. у Војнонаучни и издавачки институт. У пролеће 1949. назив је промењен у Војноисторијски институт при којем је оформљено Одељење архива. Касније је Одељење архива названо Архив Војноисторијског института. Архив је 1972. спојен са Централном архивом ЈНА и функционисао је под називом В. а. или Архив Војноисторијског института, а званичан назив В. а. је понео од јесени 2006. Наведене статусне промене уређиване су унутрашњим актима војних органа и установа. Приоритетан задатак Историјског одељења био је да прикупи, изврши класификацију, систематизацију и обради архивску грађу јединица НОВ и ПОЈ, затим непријатељских формација 1941--1945, архиву југословенске војске 1918--1941 (закључно са Априлским ратом 1941) и архиву српске војске до 1920. Већи део грађе настале до 1941, која је у II светском рату однета, враћен је после рата. Ради расветљавања појединих догађаја из Aприлског рата 1941. и НОР-а прикупљене су бројне изјаве и сећања учесника и вршено фотокопирање и микрофилмовање докумената који се налазе у другим архивским, музејским и осталим установама у земљи и иностранству.

У току агресије НАТО пакта 1999. архивска грађа је премештена, уништен је део информативних средстава и готово сва техника за микрофилмовање, а тешка оштећења претрпела је лабораторија за конзервацију архивске грађе. Данас В. а. чува преко 7.220 дужних метара грађе од 1847. до данашњих дана. Документи су писани највећим делом на српском језику, а има их и на француском, немачком, италијанском, руском, грчком, енглеском и другим страним језицима. Архивска грађа разврстана је у групе фондова: Војска Кнежевине/Краљевине Србије 1847--1920; Војска Краљевине СХС/Југославије 1921--1941; Народноослободилачка војска Југославије, 1941--1945; Немачка окупаторска војска, 1941--1945; Италијанска окупаторска војска, 1941--1943; Српска влада и министарства Милана Недића, 1941--1944; Југословенска војска у отаџбини (четници Драже Михаиловића), 1941--1945; Емигрантска влада Краљевине Југославије, 1941--1945; Независна Држава Хрватска, 1941--1945; Оружане снаге ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, 1945--1991; Војска Савезне Републике Југославије, 1992--2003; Војска Државне заједнице Србије и Црне Горе, 2003--2006; Војска Републике Србије, после 2006. Део архивске грађе разврстан је на збирке докумената од којих издвајамо: Откупљена и поклоњена архивска грађа о ратовима на тлу Југославије (1806--1945); Досије и персонални подаци официра, подофицира и војних службеника Војске Краљевине Југославије (1920--1941), где су унети картони персоналних података из периода Краљевине Србије; Спискови погинулих, умрлих и рањених припадника НОВЈ (1941--1945); Немачки ратни заробљеници у Југославији (1945--1949); Депеше војних и цивилних организација српске владе Милана Недића (1942--1944). Посебна целина је Збирка микрофилмова (1837--1945) која садржи микроснимке докумената снимљених у другим институцијама у земљи и иностранству.

Посебну целину архивске грађе представљају и документи војног правосуђа и правосудне управе од 1944. до гашења војног судства 31. XII 2004. Законом о преношењу војних судова, војних тужилаштава и војног правобранилаштва на органе држава заједница Србије и Црне Горе (Службени лист СЦГ, бр. 55/2004) престале су да постоје ове војне институције. Угашени су војно правосуђе и правосудна управа формирана давне 1839. кад се први пут помињу војни судови. На основу чл. 5. Уредбе о начину и поступку предаје предмета, ствари и лица од стране војних судова, војних тужилаштава и војне установе за извршавање кривичних санкција органима држава чланица (Службени лист СЦГ, бр. 62/2004) сви завршени предмети (кривични, парнични и управни) војних судова и војних тужилаштава предати су В. а. укључујући и уписнике, регистре и предмете из Централног архива војних судова.

У оквиру делатности В. а. објављени су зборници докумената: Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца 1912--1918, Бг 1924--1939 (31 књига); Архивски фондови и збирке у СФРЈ -- савезни архиви -- Преглед (војних) архивских фондова и збирки за грађу, насталу до 15. маја 1945. године, Бг 1980; Априлски рат 1941 -- документи од марта 1938. до 18. IV 1941, 1--2, Бг 1987; Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату југословенских народа 1941--1945 (173 књиге у оквиру 15 томова), Бг 1949--1986; бројни документи објављени су у часопису Војноисторијски гласник (излази од 1950, сада у издању Института за стратешка истраживања -- Одељења за војну историју Министарства одбране), а има их и у оквиру других публикација.

ИЗВОРИ: Српске новине, 1876, 61; Службени војни лист, 1920, прилог бр. 24; Библиографије ВИГ-а: Садржај Војноисторијског гласника 1950--1980, Бг 1980; Преглед садржаја Војноисторијског гласника 1981--2000. године, Бг 2003.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Митровић, „Кратак историјат постанка и развоја војних архива", ВИГ, 1963, 1; „Архивска грађа српске војске од 1817--1913", ВИГ, 1964, 3; „Архивска грађа српске војске од 1914--1920"; ВИГ, 1964, 6; Г. Раичевић, „Преглед архивских фондова немачких јединица у Архиву ВИИ", ВИГ, 1965, 1--3; „Документа четника Д. М. о сарадњи са окупационим и квислиншким снагама", ВИГ, 1965, 4; „Архивски фондови немачких јединица у Архиву ВИИ", ВИГ, 1965, 5; Војна енциклопедија, 1, Бг 1970; 10, Бг 1975; Војноисторијски гласник 1950--1980, Бг 1980; А. Петровић, „Архив Војноисторијског института -- оснивање и делатност", ВИГ, 1982, 1--2; М. Пршић, „Документи о прикупљању архивске грађе за историју војске Краљевине Србије", ВИГ, 1990, 2; А. Варга Цетењи, „Збирка депеша војних и цивилних организација српске владе Милана Недића", ВИГ, 1996, 1--2; В. Иветић, „Спасавање архивске грађе Војног архива у току НАТО бомбардовања од марта до јуна 1999. године", ВИГ, 2009, 1.

Б. Пророковић Лазаревић; М. Ф. Петровић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)