ВЛАДИСЛАВ КОТРОМАНИЋ

ВЛАДИСЛАВ КОТРОМАНИЋ, кнез (? – ?, 1354). Син босанског бана Стјепана I (? – 1314) и Јелисавете, ћерке српског краља Стефана Драгутина, брат бана Стјепана II Котроманића (1322–1353). Лично име Владислав се ни пре ни касније не јавља међу члановима владајуће породице Котроманић. В. се 1338. у Трогиру оженио Јеленом, ћерком брибирског кнеза Јурја II Шубића, и са њом имао синове Твртка, будућег бана и краља, и Вука (Стефана), као и ћерку Марију. Кнез В. се наводи у шест повеља којима бан Стјепан II даје своју „милост" и „веру господску" припадницима властеоског рода Хрватинића, у периоду 1326–1351. То би била јасна индикација да је В. имао учешћа у државној власти, вероватно уз подршку босанске властеле и државног сабора („станка све Босне"), али у изворима нема потврде да му је на управу била поверена нека одређена територија као „чест" босанске државе. Након смрти бана Стјепана II, кнез В. се 1353. наводи с титулом „господина", вршећи регентску власт у име свог сина Твртка, тада петнаестогодишњег владара. Избор малолетног Твртка за бана представљао је преседан, што би могло да указује на жељу угарског краља Лудовика (Лајоша) Анжујског (1342–1382) да ојача свој непосредни утицај на прилике у Босни. У том контексту треба тумачити и брак угарског краља с Јелисаветом, ћерком Стјепана II, до којег је дошло исте године (1353). Наредне године, у повељи коју су издали бан Твртко, баница Јелисавета и кнез Вук, не помиње се кнез В., те се претпоставља да је у међувремену преминуо.

ИЗВОР: L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München–Leipzig 1914.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Државни сабор средњовековне Босне, Бг 1955; С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964; „Верна служба и вјера господска", ЗФФБ, 1962, 6, 2.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)