ВАРДЕНИК

ВАРДЕНИК, стара громадна планина у југоисточној Србији која припада Српско-македонској маси Родопских планина и простире се у дужини од двадесетак километара југозападно од Власинског језера. Северну границу планине чини долина реке Врле (десна притока Јужне Мораве), на западу, југозападу и југу је долина њене притоке – Масуричке реке, а даље према истоку и Варденичке реке. На југу и југоистоку од планине су долине Ржанске и Лисинске реке, које отичу ка Струми и Егејском мору, а на истоку је долина Дејанове реке, која такође припада Егејском сливу. Највиши врхови В. су Велики Стрешер (1.876 м) и Мали Стрешер (1.757 м). Као и други врхови на њему, они су уравнати ерозивним процесима, тако да им ширине достижу по 500 м. Северозападне делове планине и западну половину граде палеогени сурдулички грандиорит, кроз који су се пробили неогени кварцлатити. На источној половини планине, поред старијих, прекредних гранитоида срећу се, за њих генетски везани, палеозојски фелдспатизирани и гранитизирани шкриљци, хибридне стене габроидног и амфиболског састава, микашисти и лептинолити. Крајњи југоисточни делови састоје се из серицит графитских и серицит хлористских шкриљаца, са прослојцима калкшиста и мермера. Западна половина планине је прекривена шумом, док на истоку знатне површине заузимају пашњаци. В. је планина богата водом. Села су разбијеног типа, лоцирана су на крчевинама и до 1.300 м апсолутне висине. Већа насеља су у подножју планине.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)