ВАСПИТАЧКЕ ШКОЛЕ

ВАСПИТАЧКЕ ШКОЛЕ, школе за образовање васпитача предшколске деце. На територији Србије до 1948. нису постојале посебне школе за образовање васпитача. У периоду до оснивања прве школе за образовање васпитача у забавиштима су радиле забавиље које су имале завршену вишу женску школу, односно женску учитељску школу, у којима се нису слушали предмети везани за рад у забавиштима. Од 1927. будуће забавиље полагале су посебан практични испит који је био услов за ступање у државну службу. Године 1948. отворена је прва школа за васпитаче у Београду, која је имала статус средње стручне школе у четворогодишњем трајању, а од 1953. добила је и пети разред. Школа је у почетку била смештена у згради Друге женске гимназије, а 1950. премештена је у зграду негдашње Женске учитељске школе у улици Краљице Наталије. Програм ове школе имао је претежно стручни карактер – поред општеобразовних предмета, значајан фонд часова имале су педагошке дисциплине и посебне методике васпитно-образовног рада. Законом о педагошким академијама из 1971. уведене су педагошке академије – јединствене четворогодишње школе које су уписивали кандидати након завршена два разреда заједничких основа општег образовања на средњошколском нивоу, организоване у два степена: двогодишњи припремни степен који је одговарао III и IV разреду средње школе и двогодишњи завршни степен који је одговарао вишој стручној школи. Године 1993. уместо педагошких академија уведене су више школе за образовање васпитача у двогодишњем трајању и то у Алексинцу, Београду, Вршцу, Крушевцу, Кикинди, Неготину, Новом Саду, Пироту, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу. Нове промене у институционалној организацији образовања васпитача унете су Законом о високом образовању из 2005. Данас се васпитачи припремају у две врсте институција: у високим школама струковних студија за образовање васпитача у трајању од три године и на одељењима за образовање васпитача на учитељским и педагошким факултетима, у трајању од четири године. Услови за упис на све институције високог образовања на којима се спремају васпитачи су завршене четири године средњег образовања и положен пријемни испит. У високим школама струковних студија за образовање васпитача у првој години студија заступљени су педагошко-психолошки и општеобразовни предмети (српски језик, књижевност, уметност, итд.), а у другој и трећој години доминирају методичке дисциплине и практична обука у дечјим вртићима. За разлику од трогодишњих студијских програма, програми факултета на којима се образују васпитачи укључују шири спектар општеобразовних и педагошко-психолошких предмета, нарочито на почетку студија, док су последње две године студија посвећене методичким дисциплинама и практичној обуци у предшколским установама.

ЛИТЕРАТУРА: Џ. Перл (прир.), Предшколско васпитање и образовање у СР Југославији, Бг 2000; Љ. Станков, Предшколско васпитање у Србији (1865–1957), Бг 2010.

Наташа Вујисић Живковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)