ВЕЉОВИЋ, Владимир

ВЕЉОВИЋ, Владимир, ботаничар, еколог, универзитетски професор (Драча код Крагујевца, 24. I 1923 – Крагујевац, 16. I 1997). На Пољопривредном факултету у Београду дипломирао је 1950, а биологију на Природно-математичком факултету у Сарајеву 1960. Докторску дисертацију под насловом Вегетација околине Крагујевца (ГПМ, серија Б, 1967, 22) одбранио је 1965. на ПМФ у Београду. Од 1951. до 1966. радио као професор у Гимназији у Крагујевцу. Као асистент за генетику у Институту за стрна жита у Крагујевцу радио је једну годину. На Вишој педагошкој школи у Крагујевцу радио је 1967–1973. као професор биологије, где је предавао више предмета. За доцента је на ПМФ у Београду за потребе Одељења у Крагујевцу изабран 1973, а за редовног професора ПМФ у Крагујевцу 1984. Предавао је Екологију и географију биљака, Систематику виших биљака, те Заштиту и унапређење животне средине. Један је од оснивача и утемељивача ПМФ у Крагујевцу као одељења ПМФ у Београду 1972, а као самосталне институције 1976, те Универзитета у Крагујевцу 1976. када је потписао споразум о удруживању ПМФ у Универзитет у Крагујевцу. Вршио је значајне и одговорне функције на факултету, од заменика управника Одељења у Крагујевцу, до управника Завода а касније Института за биологију ПМФ. Био је покретач и члан редакционог одбора научног часописа Зборник радова ПМФ-а у Крагујевцу. За потребе студената и предмета који је предавао објавио је први универзитетски уџбеник у издању ПМФ у Крагујевцу Екологија и географија биљака (1982). Објављивао радове из области екологије, фитоценологије и систематике виших биљака. Истраживао је вегетацију долинских ливада, живе ограде Шумадије (и А. Марковић, „Вегетација живих ограда Шумадије", Зборник радова ПМФ у Крагујевцу, 1980, 1), серпентинску флору и вегетацију Србије, коровску вегетацију различитих пољопривредних култура (и Р. Огњановић, „Коровска флора и вегетација на подручју региона Шумадије и Поморавља", у: Савремена пољопривреда, Н. Сад 1989). Посебан сегмент његовог ангажовања биле су промене у вештачкој акумулацији „Гружа" (и А. Марковић, „Еколошке карактеристике акумулационог језера Гружа и његовог слива", Билтен друштва еколога, Сар. 1984). Вратио је биолошку науку у Крагујевац, настављајући тамо где су стали гимназијски професори Стеван Јаковљевић и Игор Андрејевић Рудски. Био је први доктор биолошких наука у Крагујевцу који је извео многобројне биологе различитих профила.

ДЕЛА: и Б. Татић, М. Фишер, „Veronica scardica, заборављена врста у флори Србије", ГИББУБ, 1984, 18; и B. Tatić, „Distribution of serpentinized massives on the Balkan peninsula and their ecology", GEOB, 14, 8, у: B. A. Roberts, J. Proctor (ур.), The ecology of areas with serpentinized rocks, Dordrecht 1991.

ЛИТЕРАТУРА: С. Јокић (ур.), 15 година ПМФ 1976–1991, Краг. 1991; А. Марковић, „In memoriam: Професор др Владимир Вељовић 1923–1997", Зборник радова ПМФ у Крагујевцу, 1997, 18; Љ. Чомић, М. Торгашев Петровић, 40 година година ПМФ 1972–2012, Краг. 2012.

Драгана В. Павловић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)