ВЛАТКО ВУКОВИЋ

ВЛАТКО ВУКОВИЋ, војвода (? -- ?, средином 1392). Према Мавру Орбину, отац му је био Вук Храна, син неког рудинског кнеза. Имао је брата Храну, који је за живота споменут само 1378. О поседима војводе В. има мало подaтака. Првобитни поседи породице Косача налазили су се у горњем Подрињу, можда у селу Косаче, по којем ова породица вероватно носи име. Као њихов град од почетка се наводи Соко изнад Шћепан поља. В. је пред крај живота држао јужну половину Конавала и део царине у Леденицама. Први пут се помиње међу сведоцима у повељи краља Твртка I из 1378. Војводска титула (војвода од Босне), коју је тада носио, сведочи о положају и угледу који је уживао. Наредних десетак година помиње се углавном у вези са политичком делатношћу: сведок је на повељи краља Твртка I Хрвоју Вукчићу (1380); био је члан делегације која је преговарала са Дубровчанима поводом отварања трга соли у граду Св. Стефана и сведок на повељи којом је то питање решено (1382); уз Трипа Бућу био је преговарач о склапању мира између босанског краља и Дубровника (1387); са Станојем Јелашићем боравио је у Клису са задатком да далматинским градовима понуди споразумни прелазак под власт краља Твртка I (1388). В. је предводио војску која је извојевала победу над Турцима најпре на Рудинама, а потом 27. VIII 1388. и код Билеће. Твртко га је потом именовао за свог војноадминистративног намесника у Далмацији. Предводио је босанске снаге у боју на Косову 15/28. VI 1389, где је командовао левим крилом српске војске. Могуће је да је управо он обавестио босанског краља о победи над Турцима. Како су се у међувремену далматински градови побунили и босанске позиције враћене на стање с краја 1387, босанска војска, вероватно под командом В., успела је да наметне врховну власт свога краља Сплиту, Трогиру, Шибенику и острвима Хвару, Брачу и Корчули. Након Тврткове смрти В. и Павле Раденовић поделили су Конавле пошто су децембра 1391. из њих протерали Санковиће, који су покушали да их својевољно продају Дубровнику. Средином августа 1392. В. је, заједно са Павлом Раденовићем, држао царину у Лединицама изнад Дубровника. Ово је и последња вест о војводи В., који је вероватно убрзо и умро. Претпоставља се да је под својим епским именом Владета Војвода забележен као гласоноша о исходу Косовске битке у песми Царица Милица и Владета војвода (Вук II, бр. 49).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Пешић, „Напомене и објашњења", у: В. С. Караџић, Српске народне пјесме, II, Бг 1988; Ђ. Тошић, „Српски војвода Влатко Вуковић", Васељена, 2001, VIII, 11; Ђ. Тошић, „Родоначелник племена Косача -- војвода Влатко Вуковић", у: Српска проза данас: Косаче -- оснивачи Херцеговине, Билећа--Гацко--Бг 2002; Е. Куртовић, Велики војвода босански Сандаљ Хранић Косача, Сар. 2009.

С. Рудић; Н. Милошевић Ђорђевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)