ВИДОВИЋ, Жарко

ВИДОВИЋ, Жарко, генерал-потпуковник, народни херој (Босански Брод, 12. IX 1913 – Београд, 31. VII 1999). Нижу школу Војне академије завршио је 1937. Командир вода био у 7. артиљеријском пуку у Сињу, где је више пута кажњаван због противљења старешинама. У Априлском рату 1941. као командир батерије заробљен код Дрниша, али је побегао и стигао у Пљевља код једног од петорице браће (два брата су му били официри у заробљеништву). Добровољно је ступио у Пљеваљску партизанску чету октобра 1941; у јануару 1942. постао је њен командир, у фебруару члан КПЈ и командант Пљеваљског батаљона, у марту Пљеваљског НОП одреда, а у мају Бјелопољског НОП одреда. Командант 3. батаљона 3. санџачке пролетерске бригаде постао је јуна, начелник Штаба бригаде новембра 1942, а командант бригаде августа 1943. Први командант 37. ударне дивизије НОВЈ постао је априла 1944, а командант 11. крајишке дивизије марта 1945. Заменик начелника Оперативног одељења Генералштаба ЈА био је 1946, када је постављен за команданта Противавионске одбране ЈА. На школовању у Вишој војној академији ЈНА био је 1950--1952, а начелник Одељења артиљерије 1. војне области био до 1954, када је постао начелник Управе артиљерије ЈНА. Пензионисан је марта 1966. У чин мајора унапређен је маја 1943, а генерал-потпуковника 1954. Народним херојем проглашен је 1953. Одликован је са још седам југословенских високих одликовања, руским орденом Суворова III реда и британским Орденом белог лава војног реда.

ДЕЛО: Трећа пролетерска санџачка бригада, Бг 1972.

ИЗВОРИ: Војни архив, Београд; СВЛ, 1934, 1937, 1952–1966; Документи централних органа КПЈ, НОР и револуција (1941–1945), 1–23, књ. 12, 15, 17, Бг 1985–1996; Политика, 4. VIII 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Југославији, Бг 1957; Народни хероји Југославије, I–II, Бг 1975.

Велимир Иветић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)