ВЕЋИЛ

ВЕЋИЛ (тур. vekîl), заступник, опуномоћеник, лице овлашћено да обавља нечији посао. У Османској империји велики везир је имао титулу заступника државе (vekil-i devlet) односно заступника султана (vekil-i saltanat) са неограниченим пуномоћјем као апсолутни заступник (vekil-i mutlak).

ЛИТЕРАТУРА: А. Шкаљић, Турцизми у српскохрватском-хрватскосрпском језику, Сар. 1985; F. Devellioğlu, Osmanlıca-Türkçe Ansiklopedik Lûgat, Ankara 1999; Е. Ихсаноглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, I, Сар. 2002.

М. Маринковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)