ВАСИЉЕВИЋ, Милосав

ВАСИЉЕВИЋ, Милосав, грађевински инжењер, социолог, универзитетски професор (Наталинци, Шумадија, 18. II 1900 – Буенос Ајрес, Аргентина, 28. IX 1976). По избијању I светског рата, са српском избегличком децом нашао се у Француској где се школовао и матурирао (1919). Дипломирао грађевину на Техничком факултету у Београду (1923), а затим специјализовао организацију рада. Био је шеф одсека Управе трамваја и осветљења, а затим се посветио приватној пракси. Као грађевински инжењер управљао је изградњом пруге Рашка – Косовска Митровица. Педагошку службу започео као приватни доцент на Техничком факултету у Београду (1936) где је предавао Организацију предузећа. Током II светског рата произведен је у редовног професора Техничког факултета (1942). Директор Београдског сајма био је од 1936. до 1939, да би потом био постављен за члана секције планске економије у Војнонаучном институту. Након слома Југославије и за време немачке окупације учествовао у преговорима за стварање српске цивилне управе, те је 1941. постављен на чело Комесаријата народне привреде Комесарске управе Милана Аћимовића. Незадовољни радом Комесарске управе, сви Љотићеви представници у Савету комесара, па и В., поднели су оставку августа исте године. Током рата био је секретар Радничке коморе. Као члан Југословенског народног покрета „Збор" (од 1935) био је један од првих људи око Димитрија Љотића на чијој листи је кандидован за парламентарне изборе. За време Владе Цветковић–Мачек хапшен као припадник „Збора". Пред крај рата (1944) напустио је Србију да би неко време провео у избегличком логору Еболи у Италији. С породицом се иселио у Буенос Ајрес где је и умро. Био је главни и одговорни уредник листа Гласник Београдског сајма, часописа Матица рада, члан Уредништва часописа Нова светлост и Пут. Поред инжењерског и професорског позива, главна област његовог публицистичког рада били су социолошки и политички проблеми. Међу најбољим познаваоцима марксизма и један од његових највећих критичара, био је и један од најбољих стручњака за питања организације рада.

ДЕЛА*: Теорија најмањих квадрата*, Бг 1927; Управљање предузећем: с особитим погледом на грађевинска предузећа, Бг 1933; Правци сутрашњице у етици, политичкој економији, политици, Бг 1934; Истина о С.С.С.Р., Бг 1940; Зборашки социолошки требник, Бг 1940; Незапосленост и право човека на рад, Бг 1941; Човек и заједница: основи савремене социологије, I, Бг 1944; Темељи марксизма: њихова научна вредност и стварни циљеви, Буенос Ајрес 1960; Проблем демократије у Југославији, Минхен 1988.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Слијепчевић, „Инж. Милосав Васиљевић", Искра (Минхен), 1. XI 1976; С. Р. В., „Инж. Милосав Васиљевић (18. II 1900 – 28. IX 1976)", у: М. Васиљевић, Проблем демократије у Југославији, Минхен 1988; Б. Божовић, Београд под комесарском управом, Бг 1998.

Владимир М. Николић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)