ВЛАХОВИЋ, Милинко

ВЛАХОВИЋ, Милинко, комитски војвода, потпуковник (Ровца, Црна Гора, 14. V 1881 -- Београд, 6. XII 1930). Завршио је подофицирску, а потом и официрску школу на Цетињу. Као пешадијски официр црногорске војске учествовао је у балканским ратовима и у I светском рату. У Мојковачкој бици као капетан I класе командовао је Ровачким батаљоном. После капитулације црногорске војске избегао је заробљавање и током 1916, заједно са братом Тошком и зетом Николом Влаховићем, окупио групу истомишљеника и формирао комитску чету. У јесен исте године кренули су пут Румуније, како би се придружили руској војсци и наставили борбу. У Топлици су срели војводу Косту Пећанца, који их је убедио да остану и помогну му у припреми устанка. В. је одређен за команданта Јабланичког комитског одреда са којим је код Бојника 24. II 1917. поразио Бугаре. У устанку је показао високе квалитете као старешина и организатор устаничких јединица. По пропасти устанка са другим војводама прелази на герилски метод борбе и успева да избегне све потере. По пробоју Солунског фронта активирао се и, по наређењу К. Пећанца, заједно са војводом Јованом Радовићем прешао у Црну Гору, где је организовао устанике, најпре у Васојевићима, а потом и другде. Помагао је српској војсци у ослобађању Црне Горе и Херцеговине. После рата примљен је у састав Војске Краљевине СХС. За време албанске побуне 1920. у чину мајора командовао је Климентским одредом на положајима Скадар--Подгорица. У војничкој каријери напредовао је до чина потпуковника. Одликован је орденима Белог Орла са мачевима IV и V реда и Орденом Св. Саве V реда. Био је отац Велимира Вељка Влаховића, предратног члана КПЈ и шпанског борца, народног хероја и високог партијског и државног функционера СФРЈ.

ИЗВОР: Војни архив, Београд.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Миљанић, „Црногорске војводе у Топличком устанку", Б. Поповић, „Топлички устанак -- војводе и четовође", Добровољачки гласник, 1997, VII, 9; Топлички устанак 1917. године, Зборник радова са научног скупа одржаног у Прокупљу и Лесковцу 27. и 29. II 1997.

Д. Тасић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)