ВРХОВАЦ, Радивоје

ВРХОВАЦ, Радивоје, професор, историчар књижевости (Лаћарак код Сремске Митровице, 16. XII 1863 -- Нови Сад, 16. VII 1946). Студирао је славистику и класичну филологију (Загреб, Грац и Беч). Од 1886. суплент у гимназији, па професор грчког језика у богословији (Сремски Карловци), а од 1903. директор гимназије у Сремским Карловцима. Први свјетски рат је провео у Загребу, припремајући монографију Карактер и рад Ђ. Даничића (Н. Сад 1923), богату новим материјалом и новим тумачењима. Кратко послије рата инспектор у Министарству просвјете, потом поново директор гимназије у Сремским Карловцима. предсједник Матице српске (1920--1935), послије тога биран за почасног доживотног предсједника. За то вријеме отворена је Библиотека МС (1922) и заједно са Матицом смјештена у нову зграду (1928); организована је прослава (споменица Матица српска 1826--1926, Н. Сад 1927) и објављен албум Српска уметност у Војводини од доба деспота до уједињења (Н. Сад 1927). Активан у борби за национална права и демократизацију културе, био је посланик Народно-црквеног сабора и потпредсједник Народног школског савета. У књижевној периодици сарађује чланцима о фолклорном насљеђу, савременим језичким питањима, приказује филолошка, књижевна и естетичка дјела. Студија Матица српска и српски језик (Н. Сад 1926) у основи је и филолошка и културноисторијска слика Вуковог доба. У радовима о Б. Радичевићу, Ђ. Јакшићу, Ј. Ј. Змају, Л. Костићу, Љ. Недићу, П. П. Његошу, поред истраживачких резултата дао је и нове оцјене њиховог дјела. Бавио се такође педагошким питањима, нарочито држећи до улоге умјетности (сликарства и музике) у васпитању. На националну културу је гледао као на демократску и социјалну тековину, уз скептичан став према приликама у Европи и изгледима на мирну сарадњу међу народима („На прагу другога столећа /Матице српске/", ЛМС, 1927, 313).

ЛИТЕРАТУРА: „Споменица Р. В.", ЛМС, 1938, 350, 1--3; К. Н. Милутиновић, Радивоје Врховац, Н. Сад 1938; К. Милутиновић, „Р. В. као књижевни историчар, критичар и естетичар", КИ, 1984, 17, 65--66; Д. Попов, Историја Матице српске 1918-1941, Н. Сад 2001.

Д. Иванић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)