ВУКОВИЋ, Павле

ВУКОВИЋ, Павле, трговац, политичар, народни посланик (Крагујевац, 2. VI 1839 -- Крагујевац, 23. VII 1903). Основну школу и гимназију завршио у Крагујевцу, где је деловала највећа српска фабрика, бојна тополивница, те ојачао и раднички покрет. В. је пристао уз социјалисте Светозара Марковића. Од 1872. до 1874. био је председник Општинског суда у Крагујевцу. Његова непоткупљивост и одлучност да заступа општинске интересе противили су се интересима појединих локалних моћника, који су против њега покренули низ интрига, због чега је поднео оставку. Када су на локалним изборима 1875. у Крагујевцу победили социјалисти, В. је постао председник крагујевачке општине. Прикључио се првим радничким протестима Војно-техничког завода, познатим под називом „Црвени барјак". Касније прилази струји Адама Богосављевића и Милије Миловановића, а када су некадашње Марковићеве присталице 1881. оформиле Народну радикалну странку, В. јој је приступио и био један од твораца њеног програма и истакнути члан; више је пута биран за члана Главног одбора странке. У време Херцеговачког устанка (1882) био је члан главног штаба радикалне опозиције која је подржавала устанике. Као припадник ужег руководства странке, одлучно се противио склапању коалиционог савеза Радикалне странке с другим политичким партијама. Више је пута (1882--1895) биран за народног посланика у Скупштини Краљевине Србије; био је потпредседник скупштине (1889--1895), а 1893. њен председник. Сенатор за крагујевачки округ у Сенату Краљевине Србије постао је 1901. Одликован је орденом Белог орла с мачевима и другим одликовањима. У Крагујевцу постоји улица са његовим именом.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини XIX века, II--III, Бг 1924; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, I, Бг 1934; Б. Радовановић, Стари Крагујевац, Краг. 1996; M. St. Protić, „The Serbian Radical Movement 1881--1903", Balcanica, 2005, 36; Л. Перовић, „Између анархије и демократије: Српско друштво на прелазима векова (XIX--XXI)", Огледи, 2006, 8.

М. Јоксимовић Пајевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)