ВЕЛИКИ ЈАСТРЕБАЦ

ВЕЛИКИ ЈАСТРЕБАЦ, планина која се налази 23 км јужно од Крушевца. Припада Српско-македонској маси родопског планинског система. Простире се правцем исток–запад у дужини од око 25 км, а његов највиши врх, Велика Ђулица, висок је 1.492 м. Масив ове планине раздваја регију Топлице на југу од Западног Поморавља на северу. Падине су са запада ограничене реком Расином и јужним делом језера Ћелије. На истоку се на ову планину надовезује Мали Јастребац, а граничним превојем пружа се пут Прокупље–Крушевац. Западни део планине изграђују кристаласти шкриљци високог степена метаморфизма, као што су лискун, кварц, плагиокласни шкриљци и ситнозрни гнајсеви, богати прослојцима амфибиолита и амфибиолитских шкриљаца, који се у њима простиру правцем северозапад–југоисток. Источни део планине чине ниско метаморфисани шкриљци, као што су актинолитски, албит–хлоритски и епидот-актинолитски шкриљци и крупнозрни метаморфисани габрови. Највиши врх планине сачињен је од горњокредних пешчара, конгломерата, филита и глинаца, док су нешто северозападнији предели од палеогених крупнозрних грандиорита. Највећи део планине покривен је шумском вегетацијом. Густа мрежа села смештена је на рубним деловима планине. В. Ј. је познато излетиште. Скијашима током зиме стоји на располагању једна лака стаза. Бројни лековити минерални извори налазе се у подножју планине (Рибарска Бања, Ломничка „кисела вода" и Беловодски кисељаци сведоче о вулканизму, који је у прошлости био присутан на овом простору). Од 1948. на В. Ј. постоји ловиште и узгајалиште крупне дивљачи високе трофејне вредности.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Вилимоновић, „Специфични облици хидрографске мреже око планина Јастребац и Рогозна", Гласник Српског географског друштва, 1999, 79, 2; Л. Стојановић, Стање и перспективе развоја рекреативног туризма планине Јастребац, рукопис, Н. Сад 2002.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)