ВЕНСКИ ТРОМБО-ЕМБОЛИЗАМ

ВЕНСКИ ТРОМБО-ЕМБОЛИЗАМ, појава да откинути део тромба из неке велике вене (тромбни емболус), путем крвне струје, допре до плућа и доведе до инфаркта плућа или брзе смрти. После срчаног удара и можданог удара – шлога, ВТЕ је најчешћи узрок смрти кардиоваскуларних болесника. Догађа се после хируршких интервенција (нарочито у ортопедији) и у другим патолошким стањима, када често долази до тромбозе дубоких вена ногу. Делови таквог тромба могу да се откину због контракција мишића ногу и да крену путем крвне струје, тј. преко доње шупље вене, десне преткоморе и коморе у плућну артерију и њене гране. Ту доводе до ВТЕ са настанком плућних инфаркта или брзе смрти. Сходно нашим обдукцијским налазима у Институту за патологију Медицинског факултета у Београду, клиничари највише греше баш у дијагностиковању ВТЕ због хиперакутности појаве и њеног имитирања многих других обољења. У случају постојања пролазног овалног отвора (ПОО) на међупреткоморској прегради срца (код 1/5 популације), тромбни емболус може да из десне пређе у леву преткомору срца, доводећи до тзв. парадоксног емболизма у мозгу (један од узрока шлога) и другим органима које исхрањује системска циркулација преко аорте. Ретко се тромбни емболус заглављује у ПОО и доводи до смрти ако је ПОО био „одушак" за плућну циркулацију: кроз њега се преливала крв из десне у леву преткомору, а сада то више није могуће јер је ПОО запушен тромбним емболусом. То је случај код тешке плућне хипертензије (повећаног притиска у плућној артерији и њеним гранама). Тада се ради о Елиот--Беамишовом синдрому, описаном 1953. Заглављени тромбни емболус у ПОО, који својим крајевима проминира у десну и леву срчану преткомору, ако је трошан и осипа се, може да доведе до истовременог ВТЕ и у плућима и у органима системске циркулације (мозак и други). Нови мањи тромбни емболуси се истовремено откидају од оба краја тромбног емболуса заглављеног у ПОО и одлазе у обе циркулације, доводећи до емболија у плућима али и у мозгу, бубрезима и другим органима. Овај нови синдром код ВТЕ први пут су описали Г. Туцаковић, В. Кањух, Б. Најдановић, Б. Брзев 1969, односно 1970. Такође, В. Кањух и М. Крчмар Вучковић су антиципирали овај синдром и у случајевима туморске емболизације ПОО.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Туцаковић, В. Кањух, Б. Најдановић, Б. Брзев, „Секундарни симултани емболизам у плућној и системској циркулацији из тромбног емболуса заглављеног у пролазном овалном отвору (опис новог синдрома)", Радови Медицинског факултета у Загребу, Зборник радова I конгреса патолога Југославије, Зг 1969; В. Кањух, М. Крчмар Вучковић, „Метастазе и други облици секундарне малигне инвазије срца и перикарда", у: С. И. Недељковић, В. И. Кањух, М. Р. Вукотић (ур.), Кардиологија Бг 1994; Н. М. Антонијевић, М. Д. Вукчевић, М. Д. Апостоловић, Љ. М. Јовановић, И. Д. Живковић, В. И. Кањух, Интегративни приступ профилакси венског тромболизма у ортопедској хирургији – практична упутства, Бг 2013.

Владимир Кањух; Небојша Антонијевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)