ВУЧИЦА

ВУЧИЦА, властелинка (?, друга половина ХIV в. – Босна, после 1415). Кћи војводе Вукца Хрватинића (1357–1379). Једна је од седморо војводине деце (Хрвоје, Вук, Драгиша, Војслав, непозната кћи и Реса), од којих је најпознатији херцег Хрвоје Вукчић. Не зна се ко јој је био супруг; помињу се њени синови Вук, Бранивој и Радослав. Дубровчани су се према њој односили пријатељски и у време сукоба са Босном. На молбу „свепоштене и славне госпође Вучице" одговорили су 1. III 1404. да може, уколико западне у невољу, доћи у њихов град са синовима Вуком и Бранивојем, са својим људима и имањем. Заложили су се исте године и код херцега Хрвоја Вукчића молећи га да сестри В. и њеним синовима да посед у земљи њиховог деде (in le contrade del lor avo) или другде. Та дедовина била је посед кнеза Хрватина Стјепанића у области Доњи Крајеви. В. се обратила Дубровчанима и марта 1415. Тада се помињу њени одрасли и ожењени синови, који су у међувремену стекли титуле: кнез Вук, војвода Бранивој и кнез Радослав, са супругама.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1, Бг – Ср. Карловци 1929; М. Динић, Државни сабор средњевековне Босне, Бг 1955; Н. Исаиловић, „Повеља бана Павла Шубића и његових синова кнезу Хрватину Стјепанићу", Грађа о прошлости Босне, 2010, 3.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ј. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I, Бг 1955; С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964.

Гордана Томовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)