ВОЈНОГЕОГРАФСКИ ИНСТИТУТ

ВОЈНОГЕОГРАФСКИ ИНСТИТУТ, војна научна и техничка установа основана 1876. Настала је од Другог одељења Главног ђенералштаба Српске војске успостављеног указом кнеза Милана Обреновића 5. II 1876, ради „осматрања и премера земље, своје и суседне у погледу географском, топографском и статистичком." То је била прва српска национална географско-геодетска служба. До тада је војска користила карте размера 1:300.000 израде бечког Војногеографског института. Ова служба 13. XII 1878. добија име Географско одељење Главног ђенералштаба. У почетку је у њему радило пет официра и четири до шест картографских цртача, а у време интензивних радова прикључивани су им и трупни официри међу којима су били Степа Степановић, Петар Бојовић, Живојин Мишић и др. Припреме за први систематски премер територије тадашње Србије, који је вршен у размери 1:50.000, започете су 1879. Карте у размери 1:75.000 објављене су између 1890. и 1893. На основу њих израђене су генералне карте размера 1:200.000 и 1:250.000. Године 1899. почела је израда националне тригонометријске мреже, која је усаглашена са тригонометријском мрежом суседне Аустроугарске. Радовима је руководио тадашњи капетан прве класе Стеван П. Бошковић, касније геодетски генерал, академик и начелник Географског одељења 1900--1912. То је окончано 1905. а већ наредне године започет је нови премер за потребе израде карата размера 1:25.000 и 1:50.000. После тога започета је израда нивелманске мреже. Непосредно пред избијање Првог балканског рата израђене су секције Македоније и Старе Србије у размери 1:150.000 штампане у пет боја. Крајем 1914. започета је израда генералне карте будуће Југославије размера 1:200.000. Почетком I светског рата завршена су четири листа карте Албаније размера 1:50.000, а током рата сачувана је основна геодетско-картографска документација, рад на генералној карти је настављен и она је штампана у Солуну 1917. У то време интензивно се радило на снабдевању српске и савезничких војски одговарајућим картама југословенских земаља. Окупирана територија снимана је из ваздуха чиме је почела употреба аеро-фото снимака у нашој картографији. Према процени у Солуну је одштампано више од 1,5 милиона листова разних карата. Премери земљишта трајали су током ратних операција.

Након формирања Југославије, 10. IV 1920. установа је добила име Географски институт Главног генералштаба Краљевине СХС, а 1923. Војни географски институт Министарства војске и морнарице. Тада је започет нови систематски премер територија Србије, Црне Горе и Санџака у размери 1:50.000. Вршена је и израда топографских карата размера 1:25.000, 1:50.000 и 1:100.000, прегледне карте размера 1:200.000 и 1:500.000 и ваздухопловне карте размера 1:500.000. Многе од ових карата штампане су и после II светског рата. У време рата Институт је обуставио рад, а окупационе војске су његову целокупну опрему и документацију преселиле у Софију, Будимпешту, Загреб и Беч.

После рата 15. XI 1945. почиње окупљање кадрова и опреме у згради савременог Војног музеја на Калемегданској тврђави, где је формиран Географски институт Југословенске армије (од 1951. Географски институт ЈНА, а од 1961. Војногеографски институт). Од 1946. почиње систематски рад на проширењу и попуни тригонометријске мреже, нивелману високе тачности, гравиметријским радовима, топографском премеру у размери 1:25.000 и формирању нове астрономско-геодетске мреже. До краја 1945. израђена је карта Демократске Федеративне Југославије у размери 1:750.000. Између 1951. и 1954. извршене су све припреме за примену фотограметрије за убрзану израду карата. До краја 1967. снимљено је више од 86% државне територије за потребе израде карте размера 1:25.000. Између 1967. и 1982. израђена је друга генерација, а између 1986. и 2006. вршена је допуна њиховог садржаја и израда треће генерације ових карата. Између 1952. и 1972. завршена је израда карте размера 1:50.000, између 1978. и 1985. урађена је друга генерација, а од 1996. започета је израда треће генерације ових карата. Од 1967. до 1974. завршена је израда карата размера 1:100.000, а од 1981. до 1987. њихова друга генерација. Између 1973. и 1982. израђене су карте размера 1:200.000. од 1982. до 1988. и њихова друга генерација. До 1967. израђена је прва, а до 1992. друга генерација карата размера 1:300.000. До 1982. завршене су карте размера 1: 500.000, а 1988. започети су радови на њеном другом издању. Између 1953. и 1978. рађене су карте размера 1:1.000.000, које обухватају ширу територију Европе и Средоземља. Између 1985. и 1991. штампане су карте размера 1:1.500.000. Набавком нове опреме картографски материјали се преводе из аналогног у дигитални облик. Поред ове, основне делатности, Институт објављује прегледне тематске карте: путне, ваздухопловне, синоптичке, етничке, карте водообјеката, рељефне и поморске карте. Значајну делатност у В. и. чини научни рад из области геодезије, фотограметрије и картографије. Институт повремено организује научне скупове, а од 1974. објављује научни часопис Зборник радова. Институт поседује богату стручну библиотеку и архиву картографске, геодетске и фотодокументације и остварује сарадњу са одговарајућим установама у земљи и иностранству.

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија, III, Бг 1975; С. Радојчић, Начелници Војногеографског института 1876--2001, Бг 2001; Монографија 1986--2006. Војногеографски институт, Бг 2008.

А. Илић; А. Животић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)