ВИСКОЗА

ВИСКОЗА, индустрија вискозних производа и целулозе у Лозници. Почела је са радом 1957. и била највећа фабрика за производњу хемијских влакана у Европи и један од већих произвођача ових производа у свету. Обезбеђујући сировине за текстилну, гумарску, дуванску, прехрамбену и папирну индустрију, те индустрију детерџената, допринела је супституцији увоза производа потребних овим индустријским гранама и имала огроман значај за развој привреде целе Југославије. И до 50% укупне годишње производње, у вредности од око 110 милиона америчких долара, В. је извозила на тржишта више од 30 држава широм света и остваривала суфицит у спољнотрговинској размени од 65 милиона америчких долара. Супституцијом увоза и суфицитом у спољнотрговинској размени доприносила је уравнотеженом спољнотрговинском билансу целе земље.

У разним производним целинама В. је запошљавала око 10.500 радника (инжењера, техничара, квалификованих и висококвалификованих радника), а месечни фонд за личне дохотке био је око 10 милиона марака. Овако велик број радника и висок буџет за личне дохотке допринео је развојном напретку општине Лозница, а пре свега развоју трговине, грађевинарства, текстилне конфекције, саобраћаја, индустрије грађевинског материјала, инфраструктуре (водовода, канализације, путева и др.), те образовних и здравствених установа. По попису из 1991. у Лозничкој општини живело је 87.650 становника у 25.740 домаћинстава, а градско и приградско становништво бројало је око 45.000 становника, што је око 10 пута више него пре почетка рада В.

Производни процес био је организован по фабрикама: „Целулоза" је производила целулозу за хемијску прераду по сулфатном принципу, као и папирну целулозу од меких лишћара, у укупној количини од 45.000 т и фурфурола као нуспроизвода при производњи целулозе у количини од 800 т; „Целвлакно" је производило вискозно штапел влакно по савременој технологији у количини од 33.000 т и безводног натријумсулфата са високом чистоћом од 99% у количини 21.000 т; „Свила" је у два погона (стара и нова свила) производила 8.000 т вискозне свиле – рејона и 750 т получешљана предива; „Крупањка" је као финалиста у свом процесу производње користила сировине из производног програма В. и производила 13,3 мил. м тканине, 300.000 комада конфекцијских производа (лака женска и дечја конфекција, те спортска и радна одећа); „Корда" је производила вискозни корд „супер 2" по међународним нормама у количини од 7.000 т; „Лозофан" је производио фолију регенерисане целулозе у количини од 6.000 т; „Лофолен – БОП" је производио 3.700 т биаксијалне оријентисане полупропиленске фолије; „Центрофан" је производио 3.000 т флексибилне амбалаже; „Хортикултура" је организовала стакленичку производњу раног воћа и поврћа, цвећа и аранжирања зелених површина у којој су били запослени инвалиди рада.

У модерно опремљеним лабораторијама и опитним станицама радило је преко 100 врхунских специјалиста различитих струка који су се бавили техничко-технолошким истраживањима, пројектовањем и реализацијом развојних програма. У циљу динамичког развоја и даљег побољшања квалитета готових производа, проширења производног асортимана и повећања постојећих капацитета, те праћења и прилагођавања светским трендовима у овој области, основано је предузеће „Вискоза развој". У склопу В. пословао је и „Хемиремонт" који је највећи део својих пословних активности усмеравао на одржавање, ремонт и унапређивање производног процеса В., али и на пружање услуга другим привредним субјектима по систему инжењеринга: планирања, израде техничке документације, те производње, монтаже и ремонта опреме. Саграђена је и термоелектрана капацитета 45 мегавата која је поред електричне енергије производила технолошку пару за потребе свих фабрика у В., а услед вишка технолошке паре представљала је и основу пројекта топлификације Лознице којом је, почетком 80-их, обухваћено око 60% станова и пословног простора у граду. То је, поред рационалности и економске исплативости, имало и еколошки значај (смањење загађености ваздуха). Формирано је и предузеће „Стандард-Вискоза" чији су задаци била брига о радницима и подизање друштвеног стандарда путем обезбеђења бесплатне исхране свих запослених у току рада, бесплатне рекреације, коришћења годишњег одмора у одмаралиштима на планинама и морима по врло приступачним ценама, те набавке зимнице и огревног материјала.

Након распада Југославије долази до губитка тржишта и драстичног пада производње. Неке фабрике престају с радом, а друге, услед суженог тржишта, раде највише до 1/3 расположивих капацитета. То доводи до отпуштања преко 50% запослених и пословања са губицима. Одлуком Владе Републике Србије у В., као индустријском систему, покренуто је реструктурирање које је трајало скоро једну деценију. Како није дошло до покретања производње, сви радници су отпуштени (уз отпремнину обезбеђену из буџета Републике Србије), а у свим фабрикама уведен је стечај. Остала је само комплетна инфраструктура: трафостанице, водоводна и канализациона мрежа, индустријски колосек, саобраћајнице, пословне зграде, индустријске хале и око 85 ха земљишта.

На основу изузетних пословних резултата и значајног доприноса свеукупном развоју краја и целе земље В. је добитник највиших медаља, ордена и признања општинских, регионалних, републичких и савезних привредних комора и државних органа.

ИЗВОРИ: Друштвени план развоја града Лознице; Архива Вискозе, Лозница.

Слободан Нешковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)