ВАСИЋ, Вера

ВАСИЋ, Вера, лингвиста, србиста, универзитетски професор (Београд, 13. VII 1948). Студије јужнословенских језика завршила на Филозофском факултету у Новом Саду (1974), магистрирала на Филолошком факултету у Београду (1977), докторску дисертацију о огласном дискурсу одбранила на ФФ у Новом Саду (1993), где предаје курсеве из области стандардног српског језика. Основне области научног интересовања В. јесу усвајање језика код деце, синтакса и семантика српског језика, лексикологија српског језика, те анализа дискурса. Објавила је више научних студија посвећених истраживању вербалне интеракције међу предшколском децом из психолингвистичке и социолингвистичке перспективе (нпр. Говор са сестром и братом, Н. Сад 1983). Контекстуално усмереном лингвистичком анализом новинских рекламних огласа разрадила је теоријске и методолошке основе дискурсних истраживања српског језика (Новински рекламни оглас. Студија из контекстуалне лингвистике, Ветерник 1995). Лексикографски рад В. креће се од израде школског једнојезичника (Школски речник стандардног српскохрватског/хрватскосрпског језика I–II (А–Љ, М–По), Н. Сад 1988–1989) и речника новијих англицизама (и Т. Прћић, Г. Нејгебауер, Do yu speak anglosrpski. Речник новијих англицизама, Н. Сад 2001) до коредактуре два семантичко‑деривациона речника у којима су лематизоване просте лексеме везане за човека с пописом одговарајућих деривата (Семантичко‑деривациони речник. Свеска 1: човек – делови тела, Н. Сад 2003; Семантичко‑деривациони речник. Свеска 2: човек – унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство, Н. Сад 2006).

Литература: Биобиблиографски речник: МСЦ 1971–2000, Бг 2005.

Слободан Павловић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)