Прескочи до главног садржаја

ВИДИЋ, Бранислав

001_III_Branislav-Vidic.jpgВИДИЋ, Бранислав, стоматолог, анатом, универзитетски професор (Сремскa Митровицa, 20. V 1934). Завршио Стоматолошки факултет у Београду (1959), а последипломске студије у Лозани (Швајцарска). Радио као асистент на предмету анатомија на Медицинском факултету у Новом Саду и Лозани (19611965), потом као доцент (1965) и ванредни професор (1968) на Мед. ф. у Сент Луису (САД), а као ванредни (1971) и редовни професор (1974) на Мед. ф. Универзитета Џорџтаун (Вашингтон, САД). Од 1998. ради као професор у Тексасу (Dept. of Cell Biology and Biochemistry Texas Tech University Health Sciences Center, School of Medicine, Lubbock, Texas, USA). Инострани члан САНУ од 1991. Анатом светског гласа који се посебно бави анатомијом главе и врата. Његов Фотографски атлас људског тела (и F. R. Suarez, A Photographic atlas of the human body, Orlando 1984) проглашен је књигом године. Члан је Њујоршке академије наука, Медитеранске академије наука (Рим), Америчког друштва анатома, Америчког друштва за биологију ћелије и још 15 светских стручних удружења. Три пута је проглашаван најбољим предавачем године, два пута изузетним предавачем института Wаlter Reed. Добитник је награде „Keiser-Permanent", носилац 13 почасних титула, 23 истраживачке награде и признања и добитник осам стручних награда, међу њима Награде Друштва „Свети Сава" (Вашингтон, 1986) и Награде Фондације „Браће Карић" (2011). Оснивач је и председник хуманитарне организације „We care" која је пружила значајну помоћ Србији 90-их година ХХ в.

ДЕЛА: Manual of human dissection, Saint Louis 1970; и R. O'Rahilly, Atlas of the Anatomy of the Ear, Philadelphia 1971; Manual of Dissection, Granada 1984; „Од микроскопске перцепције до атома", Глас САНУ, 1993, 57, 371; и H. M. Weitlauf, „Horizontal and vertical integration of academic disciplines in the medical school curriculum", Clinical Anatomy, 2002, 15, 3.

ЛИТЕРАТУРА: „Бранислав Видић", Глас САНУ, 1993, 57, 371; Познати српски лекари: Биографски лексикон, БгТоронто 2005.

Миле Игњатовић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)