ВИСОКА ПОРТА

ВИСОКА ПОРТА (тур. Bâb-ı Âlî), канцеларија великог везира која је, од XVIII до почетка ХХ в., постепено преузимала надлежности Султанског дивана. У европској дипломатији, историографији и путописној литератури ова институција је изједначавана са османском владом под називом Sublime Porte, тј. В. п. После 1830. и оснивања министарстава по европском узору, В. п. је и формално постала влада Османске империје. Поред великог везира, послове на В. п. обављали су службеници које су чинили: ћехаја – главни помоћник великог везира (од 1835. његова служба постаје Министарство за цивилне послове, а од 1836. Министарство унутрашњих послова), реисулкутаб – шеф писара на В. п. (од 1835. његова канцеларија прераста у Министарство спољних послова), главни чауш – чиновник чија је надлежност била привођење осумњичених и окривљених (од 1836. та канцеларија прераста у Министарство за судске процесе). Нижи чиновници В. п. били су мектупчија (састављач писама), бејликчи-ефендија (главни помоћник реисулкутаба), тешрифатчија (службеник протокола). Иако је после увођења танзиматских реформи 1839. В. п. постала седиште владе, она то још није била у правом смислу речи јер све до Друге уставности 1908. није постојала колективна одговорност владе, него су министри појединачно били одговорни султану.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Ихсаноглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, I, Сар. 2002; İ. Ortaylı, Türkiye Teşkilât ve İdare Tarihi, Ankara 2008; S. A. Somel, The A to Z of the Ottoman Empıre, Lanham–Toronto–Plymouth 2010.

Мирјана Маринковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)