ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ, Вид

ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ, Вид, књижевни историчар (Брсечине код Дубровника, 16. XII 1853 -- Дубровник, 10. VII 1933). У Дубровнику је завршио гимназију, у Арбанасима код Задра -- Препарандију. Био учитељ у Дубровнику и 19 година у грађанској школи у граду Корчули. Од 1897. професор женске препарандије у Дубровнику. Радећи на терену, описивао споменике културе, истражио више стотина старосрпских гробова у Херцеговини и Босни, проучавао стећке, античке и средњовековне натписе. Бавио се црквеном историјом. Књижевни рад почео је песмама, а затим се окренуо прози, најширим областима фолклора и објављивању извора из дубровачког архива, важних за књижевну и културну историју. Од 1907. био је дописни члан СКА (САНУ) и члан светског удружења фолклориста. Прве литерарне покушаје објавио је 1875. у Народном листу, а затим је приповетке, цртице, описе народног живота, описе оружја, разноврсне фолклористичке прилоге и приказе штампао у бројним периодичним публикацијама: Босанској вили, Бранковом колу, Дубровнику, Јавору, Караџићу, Летопису Матице српске, Словинцу, Срђу, Стражилову. Његов опус употпуњују путописне белешке, дидактичне и хумористичне приче, сакупљена грађа коју је и сам различито означавао као ,,народну прозу", приче написане ,,по пучкој предаји", грађанске ,,шехер песме" Мухамеданаца итд. Писао је и о појединим епским јунацима (о Старини Новаку, Босанска вила, 1898, 13, 9--10; о последњим хајдуцима у Лици, Братство, 1924, 18). Посебно се издвајају дела: Мудри Ћосо (Дубр. 1883), Ђуро Харамбаша или Конавоски устанак (Дубр. 1884), Српски народни везови (Бг 1891), Басне туђинке (Дубр. 1897), Народна кућа или дом с покућством у Далмацији, у Херцеговини и у Босни (Зг 1896), Биљешке о култури Јужних Славена, особито Србаља (Дубр. 1897), Народни везови у Конавлима и Книнској Крајини (Бг 1906), Приповетке и приче, (Дубр. 1920). Руковет предања и веровања из околине Дубровника, под називом Призријевања, објављена је 1934. у СЕЗ, док се рукописна оставштина налази у Заводу за повјесне знаности у Дубровнику. Како је запажено и у оновременој критици, његов запис ,,прича није без додатака пишчевих", што се уочава у свим делима, која остају на граници усмене и писане речи и различитих фолклористичких дисциплина.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак СКА, 1908, 20; Д. Иванић, Забавно-поучна периодика српског реализма, Н. Сад 1988; С. Самарџија, Од казивања до збирке народних прича, Бг 2006.

С. Самарџија

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)